«Стајање на Угри» - повратак на историјске обале

У Државном Кремаљском дворцу изложена је огромна диорама, посвећена једном од најважнијих догађаја у руској историји – такозваном стајању на Угри, које је допринело пропасти монголо-татарског јарма у Русији.

Размере диораме су достојни Гинесове књиге рекорда: дужина износи 22 метра, висина скоро 7 метара. То уметничко дело је наручио манастир Свето-Тихонова пустиња, који се налази 100 километара од Москве, у Калушкој области, на оном месту, где је 1480. године дошло до чувеног стајања војске великог московског кнеза Ивана Трећег и кана Велике Хорде Ахмата. У току 6 месеци су бројне снаге противника стајале на обе обале Угре, не почињајући битку, а затим су се разишле без борбе. Управо после тога су у Хорди почеле међусобне борбе, које су резултирале слабљењем канства и свргавањем монголо-татарског јарма, под којим је Русију била скоро 250 година. Овај догађај – стајање на Угри – потцењују историчари и народ, сматра аутор дијараме, сликар московског Студија војних уметника «Греков» Павел Риженко.

- Рад на платну трајао је скоро годину дана, узимајући у обзир проучавање архива, сликање скица и студија. Разуме се, био сам свестан да диорама мора да буде фундаментална. Наш задатак је био да прикажемо управо стајање. Да покажемо не само обичан живот руске војске, већ свет оне Русије… Тај свет је пришао реци Угри – управо је он зауставио други свет, који је пришао реци са стране друге обале.

На платну је насликано 150 фигура. У првом плану је руска војска, даље, иза реке је кан Ахмат. Приказани су и мир, и рат: неко се одмара, неко се спрема за борбу, један завија ране, врши се опело убијеним, са стране спремају храну. У «Стајању на Угри» има невероватан број детеља. Одговарам за веродостојност сваког од њих, тврди Павел Риженко. Например, војска Ивана Трећег је имала одличну за то доба артиљерију, која није дозволила Монголо-Татрима да пређу Угру. На диорами су приказани топови, који тачно одговарају оригиналним топовима из 15. века. Композициона срж се састоји од три фигуре, насликане у центру, објашњава Павел Риженко.

- Ту су бољарин, војвода и весник. Виде се заробљеници – решава се њихова судбина, куда ће их водити… На другој се обали види како Ординци покушавају да газе реку плићаком.

Могуће је сатима гледати диораму, чак у ситуацији, када неће бити приказана у Москви у пуном обиму. То је немогуће, јер је за њу потребна посебна просторија, која се данас гради у Свето-Тихоновој пустињи. Тамо ће диорама стећи тродеминзионални изглед: 8 метара испред платна ће се налазити војници, топови, грађевине. Композиција ће добити светло, звук, чак и мирисе, прича Павел Риженко.

- Обимни звук – то је алармна звоњава, тутњава артиљерије, гласови. Поред тога су дим, мирис… Важан је и визуелни ред: ставићемо право земљиште, дрвеће, топове, барут. Дакле, посетиоци ће доћи у прави логор – логор руске војске из тог доба.

Специјална зграда при манастиру ће бити завршена у марту. Крајем лета ће диораму потпуно монтирати и отворити за посете.

Рита Болотска,