Насиље у породици – проблем 21. века

Скоро 70% жена у свету пати од насиља у породици. Такве податке објавили су експерти УН на 58. заседању Комисије за положај жена које је одржано у штабу Организације у Њујорку од 10. до 21. марта. Стручњаци истичу да је породично насиље карактеристично за све земље без изузетка. Али степен распростирања везан је за постојећу дискриминацију жена на државном и законодавном нивоу.

Како сведочи статистика, насиље у породици нема ни географске, ни културне, ни социјалне границе. Оно може да цвета како у сиромаштву, тако и у богатим породицама. Ипак најчешће се насиље према женама испољава у земљама где не постоји полна равноправност на законодавном и практичном нивоу. Ако жена нема могућности да гласа, учи, претендује на плату исту као и мушкарац, десет шанси је од десет да ће муж код куће исто тако ускраћивати њена права, гушити је физички или емоционално, истиче доцент Института за психологију, социологију и социјалне односе Јевгениј Татаринцев:

- Наравно, у развијенијим земљама проценат насиља над женама је нижи него у низу земаља у развоју. Макар из тог простог разлога што тамо постоји систем гаранција заштићености права жена. Уз от, наравно, то је систем правне свести и систем социјалног односа према жени, степен њене равноправности паралелно са мушкарцима. на пример, ако узмемо ортодоксни систем односа када је жена ништа више до елемент који обслужује мушкарце, тамо ће вероватноћа насиља бити већа.

Према истраживању, најгоре се према женама понашају у Јужној Азији и земљама Африке, које се налазе јужно од Сахаре. Даље су на списку земље Блиског Истока и Латинске Америке. Мада ако се ослањамо на број судских тужби које жене подносе против агресивних мужева или љубавника, лидер по насиљу у породици су САД. На Западу жена има право и могућност да се брани од кућних тирана и по правилу то право користи, истиче директор центра за спречавање насиља Ана Марина Писклакова-Паркер:

- На пример у Италији, САД, Аустрији, Великој Британији, другим земљама Европе, постоји већ развијен систем реаговања, где спада и систем уточишта, заштитне судске одлуке. Такође постоји програм за насилника којме помажу да промени понашање. У Русији овај систем за сада постоји фрагментарно.

Између осталог у Русији делују кризни и рехабилитациони центри који пружају жртвама кућног насиља спихолошку и правну подршку. Постоје установе где жене могу да се сакрију од насилника, бесплатно преноће, добију храну. Али у Русији до данас нема закона усмереног на спречавање породичног насиља. Држава нема право да се меша у приватни живот грађана. Кривични законик РФ предвиђа одговорност за умишљена кривична дела против живота, здравља и полне неприкосновености, али ова норма се примењује већ после чињенице извршења насиља. Сада се нацрт закона О спречавању и превентиви насиља у породици налази у фази разраде.

Наталија Коваленко,