Бундесвер на Балкану у марту 1996. године

До марта 1996. године пребацивање НАТО контингента у Републику Српску и Муслиманско-хрватску Федерацију било је скоро завршено. У региону је било размештено 60.000 војника и официра, међу којима су осим Американаца, Француза, Британаца и Италијана, први пут после Другог светског рата, на Балкан стигли и Немци. Бундестаг је још 1995. године подржао учешће немачке војске у међународној мировној мисији НАТО-а.

Немачка војска је имала чисто помоћне функције - пољска медицинска болница Бундесвера се налазила на јадранској обали, у древном граду Трогиру. У њој, срећом, никада није било пацијената. Војници и официри Немачке су обезбеђивали путеве, пруге и томе слично. Од 5000 немачких војника, већина њих је служила на обали Јадранског мора - у Сплиту, Задру и Шибенику. Сви су живели у најбољим хотелима, хранили се по ресторанима и викендом упознавали околину.

Поред редовне плате, војници су примали разне додатке: за издржавање породице, дневнице за војне вежбе и мисије, исплате за сваки сат службе недељом и празницима и тд. Све ово је у великој мери увећало њихова новчана примања, а често и превазилазило основну плату. Поред тога, постојао је систем пружања погодности за осигурање, порез, образовање, здравствену заштиту. Дневница за службу на обалама Јадрана износила је 130 немачких марака. То је била плата за ризик и живот у војничким условима.

За 4000 марака месечно, са свим плаћеним трошковима и при исхрани у ресторану, вероватно би пристао свако. Лето није било преко планина, купалишна сезона на Јадрану почињала је крајем априла. Министарство одбране Немачке је у то време потписало уговоре са локалним туристичким агенцијама за изнајмљивање хотела са пет звездица и мотела за своје војнике. Предложено је да им из Немачке долазе жене и девојке, наравно, о државном трошку. Истина, после тога је одлучено да војници сами плаћају слична путовања. Чекали су када сунце почне да пече, да им се њихове жене и пријатељи из Немачке придруже у шетњи дуж кејова Сплита, Задра и Шибеника. Пријатељи су ми причали да је неко из "немачког корпуса" СФОР-а имао чак раскошну свадбу на обали Шибеника.

У то време, на Јадрану практично није било туриста из Немачке. Свако се плашио рата у близини и нико није хтео да ризикује. Од пролећа 1996. године, ствари су кренуле на боље - војни туризам је прешао у масовни. Немце је привлачила прелепа клима и увек чиста хрватска обала Јадранског мора. На обнову хотелског комплекса Немачка је потрошила 150 милиона марака. То је свима било од користи - Хрватска је добијала већи профит од туризма, док је Немачка имала место за одмор својих грађана. Тада је тешко било помислити да ће "немачким путем" на Балкан ускоро кренути и Французи, Енглези, Шпанци, Американци.

Константин Качалин,