Немци имали око 1.000 погинулих, 1.500 рањених, изгубили 146 авиона

06.04.2014. год.

КАДА је Хитлер 6. априла 1941. активирао „Директиву 25“, наређење да се нападне Југославија, на нашу земљу из Аустрије, Мађарске, Бугарске, Румуније, Албаније кренуло је два милиона војника, а узлетело око 2.000 нацистичких авиона. Војска Југославије успела је да мобилише између 650.000 и 700.000 војника, које, међутим, није развила у борбени поредак.

Епилог, на југословенској страни, углавном у Србији, у бомбардовању и борбама са Немцима погинуло је 10.000 цивила и војника. На територији целе земље за десетак дана заробљено је 375.000 војника Краљевине. Немци су имали око 1.000 погинулих и 1.500 рањених, а изгубили су 146 авиона.

Ове бројке сведоче да се Немци, ипак, нису „прошетали“ кроз Србију.

- Не може се рећи да се Срби нису борили - објашњава Предраг Миладиновић, историчар и публициста.

Поред легендарног Шестог пука, историја бележи јуриш Шестог коњичког пука на Шабац, који су Немци заузели, и њихово херојско страдање. У исто време, полазници Подофицирске артиљеријске школе у Параћину, иако их је командант „солунац“, схвативши шта се догађа, разрешио заклетве, излазе са старим топовима пред Немце, и гине их око 130. Код Младеновца наши тенкови нападају елитну оклопну немачку дивизију и убијају им команданта...

- Бомбардовање Београда била је кључна тачка немачког плана са циљем да се разори србска престоница и воља Срба да се боре - наставља Миладановић. - Само првог дана рушилачког похода на Београд немачка авијација направила је око 500 летова и бацила 360 тона бомби.

ОСВЕТА ЗА ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

ГОВОРЕЋИ о немачком плану за напад на Југославију, овај историчар подсећа да су Немци нарочито били „мотивисани“ да разоре Србију. Многи тадашњи највише рангирани официри носили су бројне „успомене“ са наших простора из Првог рата и вапили су за осветом.

- Александар фон Лер, командант напада на Београд, први борбени лет у животу направио је 31. августа 1914. над Београдом и био је сведок срамотног Поћерековог пораза. Ервин Ромел, потоња „пустињска лисица“, рањен је 1915. у Србији док се борио у саставу Алпског корпуса генерала Мекензена. Адмирал Карл Дениц, командант немачких подморничара, прво потапање подморнице преживео је 1918. крај Улциња. Генерал Артур Флепс, командант 7. СС дивизије такође је ратовао 1915. у Србији. Манфред фон Ритхофен, познатији као Црвени Барон, своје прве извиђачке летове имао је над Србијом 1915.

Извор
Новости

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »