Немањин град

Мало Срба данас зна историјски податак да се у центру Подгорице, на ушћу Рибнице у Морачу, тачно преко пута зграде председника и Скупштине Црне Горе налазе остаци Немањиног града. Није ни чудо што то многи Срби не знају када такав историјски споменик није могао да нађе своје место ни у најновијој „Енциклопедији Српског народа“. Још је болније сазнање да су своје одреднице у „Енциклопедији Српског народа“ добили и осведочени „Дукљани“ из Црне Горе, који сами за себе тврде да нису Срби те да са Србима немају ништа заједничко!?! Да не помињем да нико и не помиње древни Манастир Светог Апостола и Јеванђелиста Марка у срцу данашње Подгорице. Тај манастир се директно везује за Светога Саву и његову свештену мисију у Зети с почетка XIII века. Честита исламска породица Ђечевић, која живи на негдашњем имању Манастира Светога Марка, сваке године на Марковдан са свим почастима дочекује Митрополита црногорско-приморског, свештенство и верни народ у литији. Они, том приликом, а следујући завет својих предака митрополиту предају косовске божуре да их принесе на ћивот Светог Петра у Цетињском Манастиру.

      Немањин град у Немањином народу и у Немањиној земљи су затирали многи непријатељи Српског народа. Доста је пострадао од османских окупатора, али је још више пострадао током претходних шездесет година брисања и затирања саборног памћења Срба. Сачувана је једна фотографија са почетка друге половине XIX века са које се јасно види како је град изгледао. Међутим, када се та фотографија упореди са данашњим стањем овог историјског места човека опседају и туга и мучнина.

      Од Немањиног града на Рибници остала је само једна велика зидина. У Подгорици не постоји ниједан путоказ или знак о каквом се споменику ради. До њега се стиже разлоканом калдрмом. Немањино име је обрисано. Ниједна новија књига не садржи чак ни основне податке са фотографијом. Огромна количина обрађеног камена из градских зидина је после Другог светског рата разнешена и узидана у темеље и подзиде приватних кућа. Простор око Немањиног града, и то баш онај који се налази преко пута зграде црногорског председника, претворен је у јавну и са свих страна видљиву депонију за смеће! Локално комунално предузеће, истини за вољу, на наш захтев пред празник Светог Симеона Мироточивог рашчисти смеће и на неколико дана уклони контејнере.

      Брисање памћења је горе од свега овога. И то није случајно. Брисање Немањиног града и податка о његовом родном месту представља насушну потребу савремених историјских фалсификатора како би лакше доказивали своје тезе о Стефану Немањи као „окупатору Зете“ и Светом Сави као „верском фанатику који је на силу оправославио окупирани зетски простор“. За такве небивале тезе потребна је само једна ствар – затирање истине о Немањином родном месту. Како би онда могли да докажу да је Немања окупатор свог родног места?

      И ако многи на све ово ћуте – Црква Христова нити сме нити има право да ћути. Она чува предање и негује култ својих светитеља. А један од њих јесте Стефан Немања, првородни српски светитељ.

      Митрополија Црногорско-Приморска већ годинама на празник Светог Симеона – Стефана Немање окупља сво свештенство, монаштво и верни народ народ на саборну архијерејску литургију, а потом и у молитвену литију од Саборног Храма Христовог Васкрсења до Немањиног града на коме се одржава Светосимеоновска академија.

      И тако то бива у земаљској историји. Једни разграђују, а други граде. Једни бришу, а други обнављају памћење. Једни се одричу, а други чувају предање. Једни газе, а други поштују завет. И, док то траје, молимо се да Свети Симеон не узме за грех онима који чине безакоње и који га и у Подгорици и у Београду, на разне начине и из разних побуда, неизбрисиво бришу из душе и памћења његовог народа и његове Цркве.