Станове нема ко да купи
Цене стамбених квадрата у Београду и Новом Саду пале за 15 до 20 одсто, у другим градовима остале исте као и пре шест месеци
Агенти за некретнине су на непланираном одмору. Немају посла, јер се у Србији мало ко одлучује да пазари стан. Потенцијални купци се само распитују, очекујући да се вртоглави пад цена некретнина у свету догоди и нашој земљи. Док су у Београду и Новом Саду пале тек за око 15 до 20 одсто, што је двоструко мање него у региону, цене некретнина у унутрашњости готово су исте као и пре шест месеци.
Снижење у главним градовима Србије и Војводине, агенти тумаче као „уразумљивање алавих продаваца”.
– Најдрастичнији случај су новобеоградски блокови. Продавцима сада не пада на памет да за квадрат траже 2.000 евра. Тамо су цене пале за 300 па и више евра по квадратном метру. У осталим деловима града некретнине нису падале испод 20 одсто – каже Јасна Дашић, власница агенције „Јадран некретнине”.
У Новом Саду је такође постало незамисливо ценити гарсоњеру у центру 2.000 евра по квадрату. Квадратни метар је са просечних 1.500 евра пао на 1.300, јер некретнине, кажу у агенцији „Метрон”, купују само они који имају готовину.
Због скупих кредита и опште беспарице, интересовање за станове у Крагујевцу је драстично опало од октобра. Тек после недавне најаве јефтиних стамбених кредита за станове у новоградњи и вести о укидању учешћа при узимању зајмова код банака, грађани се опет распитују за некретнине, каже Мирослав Брковић, агент из Крагујевца.
Али то, баш као и у Нишу, није утицало на продавце. Они и даље држе старе цене. Сличну је и у Чачку и Ваљеву, с тим што у седишту Колубарског округа нема станова за продају, па све што се понуди на тржишту брзо нађе купца.
Оскудна понуда је управо разлог што цене некретнина у Србији не падају оном брзином коју купци прижељкују, али и што је Београд и даље међу најскупљим градовима у региону, где су некретнине изгубиле на вредности од 30 до 40 одсто.
У Загребу је, рецимо, у последње време изграђено доста станова, дошло је до засићења тржишта и цене су почеле да падају, каже Недељко Малиновић, власник агенције „Легат”.
– Променама на тржишту је кумовала и велика презадуженост тамошњег становништва, али и све чешће посустајање при отплати кредита. Тако квадрат стамбеног простора на елитним локацијама у Загребу кошта 2.500, док се у осталим деловима може наћи за 1.500 евра – каже Малиновић.
Да би у Београду цене некретнина значајније биле снижене, није довољно само стимулисати куповину кроз субвенције и јевтине кредите. Неопходно је и поспешити и омасовити градњу, сматра Срђан Вујичић, директор консултантске куће „Кинг стрџ”.
– Недоступни банкарски кредитису зауставилифинансирање пројеката. То може дастопираградњу нових станова у Београду, па ће они и даље бити скупи – каже Вујичић.
Ако се нешто не промени за две године, прогнозира Недељко Малиновић, у Београду неће имати шта да се купи.
– Многи инвеститори који су лане закупили локације, сада их враћају. Кредити су поскупели, на дозволе се чека дуго, па многи одустају од изградње – истиче Малиновић.
Ако држава заиста намерава да подстакне градњу и обори цене некретнина, то може да учини смањењем надокнаде за грађевинско земљиште. Наши саговорници, међутим, не очекују да ће се то догодити, јер је у Београду та надокнада недавно поскупела за шест, а најављено је и њено усклађивање са растом цена на мало.
Следећа ставка на коју држава може да утиче јесте промена пореске политике. Јер, она управо власницима уџерица на атрактивним локацијама у Београду омогућава да уцењују инвеститоре. Држава наплаћује порез на имовину, односно на оно што грађани имају у власништву, а вреди веома мало, док право на земљиште не опорезује. Зато се власницима страћара не жури. Атрактивне плацеве држе заробљене годинама, све док за њих не добију жељену цену.
И најзад, да би цене пале, потребно је системско решавање проблема – денационализација и приватизација грађевинског земљишта, али и доношење закона о планирању и изградњи, каже Вујичић.
Нико, међутим, не помиње да би томе можда могли да допринесу и инвеститори, тако што ће се одрећи дела зараде која није мала. Нарочито у Београду, где достиже 80, а у појединим случајевима 100 одсто.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...
Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...
Аутор: Милан Петровић...
Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...
Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...
Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...
Остале новости из рубрике »
















