Украјини прети југословенски сценарио

Сви процеси у европској геополитици од завршетка „хладног рата“ очито показују зацртани курс ЕУ и НАТО на максимално ширење сфере својих интереса и утицаја на рачун слабљења регионалних лидера.

Док се НАТО шири на исток а Европска унија добија нове чланице, све су приметнији непрестани покушаји да се раздробе и стратешки осиромаше државе које својим статусом ометају доминацију западних савеза у Источној Европи.

По мишљењу србског писца Слободана Деспота та „политика хаоса“ испробана у Југославији, усмерена је пре свега на рушење вишенационалних држава. Он сматра да је управо та стратегија помогла да се највећа држава на Балкану – Југославија претвору у „низ смешних, етнички чистих баронија, које подсећају на Немачку из времена браће Грим, на Италију из доба Декамерона“. У интервјуу за „Глас Русије“ србски писац анализира ситуацију у Украјини, налазећи огромне сличности са догађајима који су изазвали распад Југославије почетком деведесетих, као и са „булдожер револуцијом“ у Србији у јесен 2000, када је свргнут Слободан Милошевић. Слободан Деспот каже да сценарио није нов и нимало оригиналан:

- Управо се по том сценарију у последње време остварују све неоколонијалне операције. У целини, сценарио се састоји у томе да се провоцирају немири у неком региону, а затим да притекну у помоћ „добре снаге“, и истисну „зле снаге“. Сједињене Америчке Државе су се управо на тај начин одомаћиле на територији која је некада била Југославија, направиле највећу војну базу ван граница САД, у самом центру Косова. Активним учешћем у подели Југославије, подржавши Хрватску и "Босну", Американци су потпуно били свесни шта раде. На пример, подржавши хрватске „наследнике“ нацистичког режима Анта Павелића, они су одлично схватали да ће Срби да се бране. На исти начин су Американци довели на власт исламистичке групације у Сарајеву, које нису биле тако популарне и нису имале ништа слично са југословенским муслиманима.

Слободан Деспот сматра да се југословенски „хрестоматијски“ сценарио сада активно понавља у Украјини. Али Русија води принципијелно различиту политику од оне пре четврт века, када није могла да спречи распад Југославије. Данас од доследности те политике зависи хоће ли Украјина срљати у хаос грађанског рата и распадања земље или ће спречити то што је последњи председник Југославије Слободан Милошевић називао „неоколонијалном претњом“ САД и НАТО.

Ана Карпова,