Кога ће усрећити прашко "Источно партнерство"?

"Источно партнерство" обележава свој пети рођендан. Узраст је дечији, али су амбиције организације у рангу одраслих.

Као и 2009. године, када је Чешка председавала ЕУ, самит се поново одржава у Прагу. Пред његов почетак, министар спољних послова РФ Сергеј Лавров упозорио је на распаљивање антируских осећања. Брига Москве је разумљива. Успавано "партнерство" се политизује на очиглед свих.

На последњем самиту у Виљнусу присуствовао је тадашњи председник Украјине Виктор Јанукович, али није потписао споразум о придруживању са ЕУ, што је довело до украјинске кризе. Тада, градоначелник Прага је протестовао против присуства Јануковича на самиту. Данас, ово питање више није актуелно. У чешкој престоници су до последњег часа очекивали в.д председника Украјине Александра Турчинова, али је на крају допутовао в.д. министар иностраних послова Андреј Дешица.

Самиту ће присуствовати лидери Чешке, Аустрије, Литваније и Пољске, као и високо руководство ЕУ, које представља европски комесар за проширење Штефан Филе. Циљ састанка, према речима специјалног изасланика Чешке за питања "Источног партнерства" Петра Мареша: "Нови поглед на дугорочне перспективе" организације. Таква нејасносност не задовољава Литванију. Виљнус је још пре самита позвао да се омогући "источним партнерима" чланство у ЕУ и да се размотри читава европска политика, јер се, наводно, појавило много нових изазова.

Дакле, можемо ли очекивати од самита у Прагу неке конкретне резултате? Шеф Центра за политичке технологије Сергеј Михејев:

- Могуће је да ће "Источно партнерство" покушати активније да искористи украјинску ситуацију. Ипак, потенцијал организације је мали и она нема капацитет да се бави фундаменталним проблемима. Чак и увођење безвизног режима, као са Молдавијом, у суштини не представља ништа, осим новог таласа гастрбајтера у Европу. Мислим да ће се на самиту расправљати о "страшној Русији" и како да се од ње спасе младе источне демократије. Можда и поделе нешто новца који ће бити потрошен на разне донације и бирократски апарат.

У разговорима о другим могућим земљама-кандидатима за асоцијацију са ЕУ из "Источног партнерства", понекад се помињу Јерменија и Азербејџан... Међутим, по мишљењу експерта,

- Механизам асоцијације може бити укључен, али шта он даје овим земљама? Отворену трговину са ЕУ? Само, коме она одговара? Ја не знам ни један пример користи од Споразума о придруживању са ЕУ, који би имале пост-совјетске земље. Који масовни производи из Молдавије, Украјине, Грузије стижу у Европу? Или шта би то Европљанима могла да понуди Јерменија? Ако се нешто и извози, то је веома уска група производа. Некада су чланице ЕУ - Бугарска и Румунија сањале да постану "повртњак Европе." Али потпавши под европске прописе и програме, они нису успели да изађу на међународно тржиште са својим воћем, поврћем и заправо су сахранили сопствену пољопривреду.

Московски политички аналитичар је уверен: "Источно партнерство" - чисто политички пројекат. На самиту у Прагу није био позван легитимни председник Белорусије Лукашенко, али се на доласку украјинског в.д. Турчинова веома инсистирало. Зашто? Да би се учврстио статус нове украјинске власти у очима западног света.

Прашки самит ће дати нове декларације о ситуацији у Украјини, сматра Михејев.

- Источно партнерство нема економских полуга за конкретна решења. Његов буџет за прошлу годину је износио 400 милиона долара. Када је било речи о асоцијацији Јерменије, "партнерство" јој је понудило 20 милиона долара, што је, чак и по стандардима ове мале земље, безначајна сума.

Гајане Ханова,