Украјина: моноетничка држава?
Садашње украјинске власти покушавају да саграде моноетничку државу. Због такве политике велики притисак трпе националне мањине, које чине преко 50% становништва земље. Руси трпе већу дискриминцију од других етничких група. Притом се украјински органи за одржавање реда и судови, као и међународн заједница, скоро не мешају у оно што се дешава.
У последње време све више Руса одлази из Украјине у своју историјску домовину. Признају да их плаше нереди које националисти и неофашисти изазивају у различитим крајевима земље. Садашње кијевске власти су одлучиле да од Украјине направе државу у којој живи само један етнос. А то се не може одвијати безболно, сматра украјински политиколог Ростислав Ишченко.
- Украјинске власти практично покушавају да изрше украјинизацију свих националних мањина. Природно, ово не може да се одвија на миран начин, зато што националне мањине чине преко 50% становништва Украјине. Кад вас већина народа не подржава за спровођење своје политике можете да користите само терористичке методе.
По подацима института Gallop 83% становништва Украјине говори руски. Управо они се сад подвргавају највећим притисцима у земљи. Случајеви, на које затварају очи органи за одржавање реда у Украјини, плаше својом окрутношћу. Тако је једна девојка претучена због тога што је говорила руски, истиче руски политиколог Ростислав Ишченко.
- У једном од ресторана у Лавову претучена је девојка која је преминула од задобијених удараца. Ова влада није ни стигла да дође на власт, а већ је показала своју русофобску политику. Сама политичка концепција актуелних украјинских власти не претпоставља било какве уступке националним мањинама. Довољно је то што украјинске власти чак и федерализацију називају сепаратизмом и издајом домовине. Због тога украјинска власт неће пристати ни на какве уступке.
Москва је више пута апеловала на УН, ОБСЕ и Савет Европе да обрате пажњу на то да се интереси Руса игноришу. Националисти инсистирају на томе да се забрани језик Пушкина и да се становништво које говори руски претвори у „недржављане“. Помоћник генералног секретара УН за права човека Иван Шимонович који је недавно посетио ову земљу у свом реферату на седници Савета безбедности УН је изјавио: Руси се подвргавају притисцима, па чак и нападима.
ОБСЕ апелује на Врховну раду да усвоји нови закон о правима националних мањина у Украјини. Истина, засад се ништа није променило и тешко да ће се променити, сматра заменик шефа катедре за земље на постсовјетским просторима РДУДН Александар Гушчин.
- У целини, преовладавају негативне тенденције. Градски савет Лавова је донео одлуку да ће 9. маја бити истакнуте црне заставе. Руски језик није други државни језик и руских школа практично нема више чак ни у Кијеву, а да не говоримо о другим регионима. С доласком нове власти руско становништво осећа бригу због вероватне радикализације и погоршања својих позиција.
Забринутост због дискриминације националних мањина у Украјини је објавила у свом недавном реферату и Европска комисија за проблеме расизма и нетолеранције. Истина, све је остало само на изјави. Да ли Запад има жељу да заустави националисте који ограничавају права етничких Руса, Пољака, Јевреја, Мађара, Чеха и Немаца и даље остаје загонетка.
Ксенија Мељникова,
- Извор
- Глас Русије, фото: Eliseo Bertolasi/ vostok.rs
- Повезане теме
- Украјина
- становништво
- расизам
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...
Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...
Аутор: Милан Петровић...
Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...
Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...
Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...
Остале новости из рубрике »















