Пут Белорусије до Евроазијског економског савеза

Белорусија, Русија и Казахстан су 29. маја потписали Споразум о Евроазијском економском савезу (ЕАЕС). Декларацију о ЕАЕС су потписали председници трију земаља још у новембру 2011. године.

Пут Белорусије до потписивања Споразума о Евроазијском економском савезу није био лак. Пре само месец дана на седници Највишег Евроазијског економског савета у Минску уговорне стране су признале да постоји низ проблема. Између осталог, испоставило се да ће постојећа ограничења приликом трговине нафте и нафтним дериватима између земаља Царинског савеза (ЦС) остати на снази до 2025. године, што категорички није одговарало Белорусији. Међутим, после посете Москви белоруски лидер Александар Лукашенко је 9. маја изјавио да без обзира на потешкоће Белоруси неће блокирати потписивање уговора о ЕАЕС на самиту у Астани, пошто је постигнут компромис с Москвом.

- Успели смо да решимо питања која су нас бринула. Идуће године ћемо добити две милијарде долара. Нашу економију ће кредитирати Руска Федерација ради одржавања стабилности на нашем тржишту. То је велики потез Русије у финансијском смислу. Али, с друге стране, и ми смо морали да учинимо неке уступке.

По мишљењу Александра Лукашенка, сасвим је природно то што свака земља покушава да заштити своје тржиште, али ако се буде стварао савез, треба се на самом почетку договорити о равноправним условима рада. За Белорусију је питање царина принципијелно: Минск око 3 милијарде долара годишње враћа у државну благајну Русије за нафту и нафтне деривате произведене у белоруским нафтним фабрикама од руске нафте. Износ ове царине је практично једнак износима за које Минск из године у годину моли у виду кредита за помоћ својој економији. Али, кредите треба враћати. По мишљењу стручњака, Белорусија је пристала на потписивање уговора рачунајући на олакшице од стране Русије.

По уговору три државе преузимају на себе обавезе да ће гарантовати слободан промет робе, услуга, капитала и радне снаге, да ће спроводити усаглашену политику у кључним областима економије: у енергетици, индустрији, пољопривреди и саобраћају. По замисли аутора пројекта ЕАЕС то ће бити зона слободне трговине између Европе и Азије. У перспективи у њу могу ући све земље бившег СССР. То је пројекат јединствене структуре, сматра белоруски политиколог, руководилац аналитичког центра „Стратегија“ Леонид Заико:

- Ово је вероватно најзанимљивија интеграциона понуда на постсовјетским просторима, која укључује заштиту интереса земаља-чланица – Русије, Казахстана и Белорусије. Најважнији моменат је то што смо се после 20 година националних, одвојених типова развоја, ипак договорили да створимо Јединствени економски простор у оном облику у којем он може бити најуспешнији. Споразум је новог типа. Он је успешан, пошто обухвата територију прилично великих држава и даје нову варијанту која се још крајем 90-их година тешко могла претпоставити. Рекао бих да је дошло до геополитичког и стратешког тектонског решења.

По мишљењу стручњака данас је главни задатак стварање интеграционог језгра на основу Русије, Белорусије и Казахстана. Врата савеза су свима отворена. На улазак у Евроазијски економски савез не претендују само земље са постсовјетских простора. Интересовање за њега су већ испољиле Индија и Турска.

Ана Савицка,