Руска војска ће добити нове беспилотне летелице

Руска компанија Конструкторски биро Симонов активизира рад на пројектовању беспилотних летелица са великом дужином лета по наруџбини Министарства одбране. Огледно-инжењерски радови на таквој летелици могу да започну већ 2014. године.

Следећа фаза радова су државна испитивања и огледна експлоатација у војсци. Вероватно ће се то десити 2017. године. Ако данас многе земље света, између осталог Русија, имају у наоружању извиђачке беспилотне системе, ударне комплексе поседују малобројни. У Русији на беспилотној летелици масе око тоне ради група компанија Транзас из Петербурга, масе око 5 тона — казанска фирма Конструкторски биро Симонова. Дужина лета ових беспилотних летелециа износи 20-30 сати. Ипак не може се рећи да ће летелица тешка 5 тона бити искључиво ударна, то ће бити својеврсни извиђачко-ударни ваздухоплов, истиче главни уредник сајта UAV.RU Денис Федутинов:

- Уколико у летелици постоји оптичко-електронска и радиолокациона апаратура за извиђање, летелица ће имати и ударне могућности. Овде се намеће аналогија са америчком беспилотном летелицом Рипер. Као и летелица која се прави у Русији, он има блиску узлетну масу, око 4,5 тоне. Овај систем се широко користи у америчкој војсци у војним конфликтима последњих година, између осталог у Ираку и у Авганистану. Поред извиђања, уз помоћ ње наносе се прецизни удари приликом извођења антитерористичких операција.

2018. године први лет може да изведе руска беспилотна летелица масе 20 тона. Рад на овом систему тече по плану. Према дужини лета тешка руска беспилотна летелица не може да се пореди са летелицама класе MALE, тачније са средњевисинским летелицама са великом дужином лета. Али њене предности ће бити мала приметност за радаре противника и велика маневарска способност и носивост при већим брзинама, истиче Денис Федутинов:

- Ако погледамо на постојеће аналоге у свету, на системе тешке ударне класе који се сада праве, у истој тежинској категорији налазе се такве разраде као што је Х-45 и Х-27 компаније Боинг и Нортроп Груман. Њихова маса износи 15-20 тона.

Радови на производњи руске варијанте такве беспилотне летелице води компанија Сухој. Није искључено да ће се том приликом примењивати техничка решења коај су коришћена приликом разраде домаћег ловца 5. генерације. Ипак не сме се заборавити да је реч о нешто мањој летелици по својој маси и запремини него што је авион 5. генерације.

Процес масовне модернизације армије и флоте Русије се интензивира. То се у пуној мери односи на снабдевање јединица беспилотним средстима, између осталог уређајима малих димензија. Већина питања је решена, пошто ови ситеми постоје на тржишту, направили су их руски инжењери, постоје комплекси страних инжењера који се склапају у Русији. Тако да руска војска има шта да одабере. У целини војска ради у свим правцима у не може се рећи да се неком типу летелица поклања већа пажња.

Олег Нехај,