Право на савест Едварда Сноудена

Годину дана након што је бивши амерички обавештајац светској јавности предочио чиме се све бави америчка обавештајна служба, Едвард Сноуден схвата да слобода у савремену свету превише кошта.

Есперти у међувремену говоре о „феномену Сноудена“ који је својим открићима променио масовну самосвест и однос грађана према појмовима као што је „дуг“, „издаја“ и „национални интереси“.

Подсетимо да је у јуну 2013.године Едвард Сноуден часописима Washington Post и Guardian предао читав низ тајних материјала о програмима праћења активности на Интернету од стране специјалних служби САД и Велике Британије. Затим је Сноуден одлетео у Хонг Конг, а од 23.јуна 2013.године се налазио у транзитној зони московског аеродрома „Шереметјево“. У августу је он добио привремени азил у Русији, у трајању од једне године. Заправо, Сноуден није рекао ништа ново. О делатности специјалних слушби било је познато и пре њега. Али, открића Сноудена су изазвала ефект распрскавајуће бомбе, говори директор програма ПИР центра међународне информативне безбедности и глобалног управљања интернетом Олег Демидов:

- Дошло се до схватања да глобално праћење има систематски карактер. Оно се остварује у глобалним размерама и уз употребу најнапредније технологије и најозбиљнијих буџета. И то што се тиме баве и САД и Велика Британија и свака друга држава која има одговарајуће снаге, средства и интерес да конторлише токове информација. Раније су о томе знали само стручњаци, повремено су се појвљивале спекулације у медијима, али није био познат обим ових појава. Сноуден је учинио то да данас људи схватају колико је праћење заступљено.

Ипак, шта год говорио Сноуден, тотална информативна контрола у Америци резултат је новог друштвеног споразума између власти и грађана, након, до тада невиђеног терористичког напада 11.септембра 2011.године. Америчка нација се сагласила да уступи део својих слобода ради опште безбедности. Све оно што се касније дешавало, јесте директна последица овог уступка. Тако да, у одређеном смислу, Сноуден није херој нашег времена, већ би се могао сматрати херојем некаквих прохујалих времена када је крилатица била „слобода или смрт“!

Говори руководилац центра компаративних студија института светске економије међународних односа РАН Никита Загладин:

- Доста теоретичара сада сматра да је систем глобалног праћења неопходан у борби против тероризма и екстремизма. Њихове изјаве изазивају симпатије. Велики део становништва многих држава, у том смислу и Русије, сматра да је лична безбедност важнија од слободе појединца. Али, требало би узети у обзир да методе праћења користе и терористичке органозације, као и транснационалне корпорације, које такође прате грађане, оцењујући шта они воле, каква интересовања имају итд. Овај процес се више не може зауставити.

Одговор на питање, зашто је млади и успешни обавештајац САД морао овако нешто да уради и тиме уништи свој живот, коначно смо добили:њега је мучила савест. До последњег момента, рекло би се, да је ова изјава из неког прохујалог врмена, а данас су на снази корпоративне вредности. Сноуден је показао да ситуација није толико једноставна. Како је рекао његов отац, Сноуден старији, Едвард је издао владу, али не амерички народ. На овај начин, феномен Сноудена може да створи прецендент за све „службенике“. Он одражава глобалну тенденцију- отуђење грађана од својих влада, не само у државама са ауторитарним режимима, већ и у онима, које по традицији носе ознаку „колевка демократије“.

Едвард Сноуден је током своје обавештајне службе свакодневно наилазио на доказе тотланог лицемерја, у којем се налазила и у којем наставља да обитава америчка држава. У неком тренутку, решио је да стави тачку и да почне да живи у складу са истином. На крају крајева, Едвард је успео да сачува свој мир у души, па макар и по цену такве жртве са којом се многи савременеци не би могли сагласити. Он је то учнио и не жали ни за чим. Значи да чиста савест јесте вредна изгнанства.

Сергеј Дуз,