Шетња по мокрој палуби

Пре сто година рођен је Јуриј Андропов — један од најзатовренијих руководилаца Совјетског Савеза. Ко је он био — строги аскета, који није смео да изађе ван оквира комунистичке партијске дисциплине или реформатор који је покушао да покрене рђави механизам совјетске машинерије?

Једнозначно мишљење о томе какав је био Јуриј Андропов не постоји до дана данашњег. За једне је Ј.В, како су га звали у коридорима ЦК КПСС, остао у сећању као интелектуалац који је добро разумео финесе међународне политике и још боље ткање кремљовских интрига. Други су запамтили Андропова као опрезног, али истовремено жестоког и не увек компетентног руководиоца. Ипак Јуриј Андропов је имао способност коју потврђују многи — у сваком ресору на чијем челу се налазио умео је да окупи око себе колектив професионалаца. Тако је било и у КГБ, који је Андропов претворио у једну од најјачих специјалних служби света, истакао је за Глас Русије главни научни сарадник Економског института РАН Александар Ципко:

- Одликовали су га строгост, преданост, уредност. Ничим се никада није издвајао. Једина особеност се састојала у томе да је око себе окупљао паметне и талентоване људе. Направио је прву у ЦК КПСС групу консултаната, где су људе бирали не по партијској хијерархији, већ руководећи се њиховим умним способностима, искуством и знањима. Формирана је интелектуална елита унутар ЦК. То је заслуга Андропова.

Али опрезност је била главна црта Андроповљевог карактера. То се изражавало су вему — у комуницирању са околином и зато он није имао блиске пријатеље, у доношењу одлука, између осталог на државном нивоу. Како сматра телевизијски водитељ и публициста, аутор многих историјских циклуса Леонид Млечин, један од фактора који су утицали на поглед на свет Андропова могао је да буде устанак у Мађарској 1956. године. У то време он је био амбасадор СССР у Будимпешти и својим очима је видео како може да се пољуља социјалистичко уређење у којем је из непажње власти никло семе тежње ка слободи:

- Он је схватио да социјалистички систем може да постоји само у најстрожим условима. Треба уклонити страх — укинути цензуру, увести слободу дискусије, и систем ће пасти. Зато радећи у КГБ, он је посветио све снаге идеолошкој контроли.

А можда је опрезност Андропов усвојио много раније, још када је студирао у Рибинском речном техникуму. Према његовим сопственим сећањима, кормилар брода којим је Андропов пловио по Волги рекао му је једном: Живот је, Јура, мокра палуба. И како се не би на њој оклизнуо, крећи се без журбе. И обавезно сваки пут бирај место где да ставиш ногу! По свему судећи, овај савет будући генерални секретар КПСС је запамтио за цео живот.

Григориј Миленин,