САД спремне да оставе Украјину без гаса

Увођење режима претплате за испоруке гаса за Нафтогаз Украјине од стране Гаспрома била је логична последица провокационе и у многоме самоубилачке политике коју је Запад последњих недеља водио по питању украјинских гасних дугова.

Одлука руске стране фактички значи да је од 16. јуна Гаспром почео да усмерава у украјински систем за транспорт гаса само транзитни обим, намењен за испоруке према европским уговорима. А то значи да свако недозвољено узимање гаса с украјинске стране (слични примери су се дешавали и у срећнија времена за Кијев) значиће недовољне испоруке европским потрошачима.

Зашто европљане ничему нису научили претходни гасни скандали око Украјине? Узрок су били свесни прорачуни САД и ЕУ који из разних разлога, али при томе солидарно, осујетили су руско-украјинске преговоре о гасу.

Мотиви САД су јасни. За Вашингтон актуелни конфликт је наставак много веће игре на енергетском пољу Украјине и читаве Централне и Источне Европе. Њен циљ је да пребаце читав регион на испоруке које се налазе у рукама и под контролом америчких фирми и структура. Није случајно главни сигнал победнику председничких избора у Украјини Петру Порошенку од председника САД Брака Обаме био позив не да прекине војна дејства у земљи и да почне преговоре, већ да диверзификује увоз енергената како би смањио зависност од руског гаса. При томе не ради се само о гасу. Последњих година Американци су уз разговоре о неопходности борбе против руске експанзије фактички преузели контролу над укрјинском нуклеарном енергетиком. При томе, за Кијев то представља реалне губитке. Када је 2012. године на Јужноукрајинској нуклеарној централи била откривена врло опасна неисправност опреме испоручене од америчке компаније Westinghouse, америчка страна је одбила да чак разматра питање компензација. Очигледно је отворено коришћење политичког диктата у економске сврхе. Ипак то не смета самом Западу да оптужи за политизовање енергетске сфере управо Русију.

О максималној политизацији питања може се говорити управо у односу на ЕУ. Брисел је покушао да искористи ситуацију како би издејдствовао од Русије максималне уступке у цени гаса и прикључивање Москве Трећем енергетском пакету. Ипак, одбивши компромисну варијанту коју је предложио Гаспром, ЕУ ризикује да се понови зима 2008-2009. Тада је због деловања Кијева дошло да значајног смањења испорука руског гаса преко Украјине (Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Мађарска, Немачка, Грчка, Македонија, Молдавија, Румунија, Србија, Словачка, Словенија, Турска, Хрватска — до 100%, Аустрија Италија, Пољска — до 90%, Чешка до 75%, Француска до 70%). Поред тога, сарадња са Русијом између осталог на пројекту Јужни ток значи реалне инвестиције у контексту економске кризе — подсетио је за Глас Русије директор руског Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин:

- Задатак свих земаља ЕУ у актуалним условима је максимално привлачење инвестиција. Инвестиције које могу да дођу у регион са гасоводом Јужни ток носе прилично озбиљан карактер и мере се милијардама евра. Зато, наравно, све земље ЕУ објективно су заинтресоване за то да сарађују са инвеститорима и привлаче нове инвестиције. Ако је раније Европа могла да разговра оштрије и да бира инвеститоре, сада, у условима кризе, став европских држава се мења.

Петар Искендеров,