Русија и Кина јачају сарадњу

Русија и Кина јачају сарадњу не само у сфери енергетике. Доказ за ово је читав списак споразума који су били потписани током последње посете Владимира Путина Пекингу. Економски односи Русије и Кине не ограничавају се само дугорочним уговорима о испоруци гаса.

Москва и Пекинг су се договорили о сарадњи у сфери производње лаког и тешког авиотранспорта. У плановима је још и заједничко освајање космоса, стварање независне међународне рејтиншке агенције, као и заједнички инфраструктурни пројекти- подвлачи заменик директора Института Далеког истока РАН Андреј Островски:

- Током последње посете Владимира Путина Шангају, било је потписано више од 50 пројеката. Пре свега, требало би ту поменути инфраструктурне пројекте на Далеком истоку и у Сибиру. Конкретно, компанија Huawei ће постављати телекомуникациону мрежу на потезу Магаданска област- Камчатка- Сахалин. Требало би ту додати и изградњу низа предузећа уз помоћ Кине. Имам у виду најпре заједничко пројектовање и изградњу теретних авиона, изградњу граничних прелаза и мост преко реке Амур.

Руски далеки исток- то је приоритетни регион за кинеске инвестиције. Бизнис Поднебеског царства- како још називају Кину, спреман је да уложи у развој водених пољопривредних култура на обалама близу Владивостока, а на Далеком истоку у десетине видова агрономских култура. Кина је такође једна од првих држава, која је је званично изјавила да жели да учествује у развоју Крима, говори руководилац Центра руско-кинеских студија МГУ Јевгениј Зајцев:

- НРК најпре је заинтересована за луку Евпаторију. То је велики озбиљни пројекат, који представља логични наставак жеља Кине да проблем са недовољном производњом пшенице на сопственој територији реши куповином житарица са територије Украјине и превозом до Кине.

Лука дубине 25 метара требало би да буде изграђена у Сакском региону Крима, на 25 километара од Евпаторије. Нови лучки центар можда ће постати и највећи хаб на територији Крима. Прва етапа пројекта укупне вредности од 3 милијарде долара, укључиће и изградњу дубоког хаба који би могао да прихвати велике количине терета. Осим тога, планира се изградња неколико терминала за житарице. Друга етапа подразумева и изградњу аеродрома, терминала за течни гас и бродоградилишта- за ове пројекте биће потребно наредних 7 милијарди долара.

Кина је такође заинтересована за изградњу моста преко Керченског залива, који би требало да споји полуострво са „матицом“ односно са остатком Русије. Али, крупни пројекти нису најважнији. Оно што се може сматрати важнијим је то да ће они створити основе за сарадњу и развој малог и средњег бизниса, подвлачи Јевгениј Зајцев:

- Не ради се само о тим огромним пројектима, које Русија остварује са Кином. Најважније је током ове етапе да се оствари читав низ малих и средњих пројеката, који такође представљају велики интерес за обе стране. И овде се већ отворило широко поље за даље преговоре.

Осим тога, Кинези желе да помогну у развоју путних мрежа у Русији и да побољшају логистику. Ширење путне и железничке мреже на евроазијском континенту може помоћи да се за 7 до 10 пута скрати време доставе робе и тиме Русија претвори у својеврсно чвориште између Европе и Азије.

Татјана Голованова,