"Неизмишљене приче” - о Другом светском рату и геноциду у Југославији

Наши вагони су били као решето: потпуно су се провидели од рупа које су направили меци. Главна мисао тог пута била је: ”Само да нас не убију!” Логор је био намењен ”преваспитавању цивила”. Хранили су нас врло лоше.  Од глади деца су почела да се надимају. Сви ми били смо толико слаби да смо од јаког ветра падали на земљу.

Овај кратки фрагмент оних који су преживели депортацију из централних региона Совјетског Савеза само је једна од многобројних епизода сакупљених на порталу ”Неизмишљене приче о рату” чија презентација је одржана у Руском дому у Београду. Извештач Гласа Русије разговарао је са руководиоцем пројекта Александром Иљјашенком, игуманом храма Свемилостивог Спаса у Москви.

Оче Александре, у последње време појавило се много сајтова који сакупљају упрво сведочења очевидаца, ”лични рат” сваког. Каква је концепција ”Неизмишљених прича”, како је он структуриран?

- Наш портал сакупља сећања непосредних учесника догађаја, можда препричавања исказа блиских рођака. Најважније је да сва ова сведочанства не буду подвргнута идеолошкој обради. Јер није тајна да су се често сећања великих политичких и војних посленика искривљавала како би се угодило политичким идејама. И то се није тицало само Совјетског Савеза. Ми строго пазимо да избегнемо сличне моменте. Поред тога, сакупљамо сећања свих учесника рата, како непријатеља, тако и савезника, што омогућава да се створи тродимензионална слика догађаја.

Да ли је узимана у обзир специфика региона када је пројекат представљен у Београду?

- Дотакли смо теме које су због околности мало познате не само у Србији, већ и код нас, да не говоримо већ о западним земљама. На пример, главни уредник портала Татјана Алешина је била у Белорусији у логору Красни берег. Тамо су водили децу и узимали им практично сву крв, коју су затим слали у болнице како би лечили рањене војнике и официре Вермахта.

У Јасеновцу је било убијено, по разним подацима, до 700 хиљада људи — Срба, Јевреја и Рома. У Београду сте се сусрели са Епископом славонским Јованом. Једна од сфера његових научних интереса је геноцид на територији бивше Југославије. Да ли планирате да сарађујете?

- Пре свега, рећи ћу да смо били задивљени Владиком Јованом. То је молитвеник, аскета, подвижник и врло једноставан човек у разговору. Ми смо замолили Владику да нам да материјале за објављивање на нашем сајту, зато што је за сада србска тема врло слабо дотакнута. Владика је рекао неколико врло занимљивих ствари. На пример, када је на територији НДХ, где су се налазили логори била отворена једна од гробница, мада је она била заливена кречњаком који уништава све трагове, ипак су пронађени фрагменти остатака. Остаци су били сложени у сандук, утоварени у аутомобил и после извесног времена читаво возило је испунио миомирис... Владика Јован је сачувао делић моштију и дао нам да дотакнемо — заиста се шири миомирис. Он је обећао да ће нам предати и делић моштију, како бисмо могли да их довеземо у Москву.

Није тајна да је хрватски кардинал Алојзије Степинац сарађивао са усташким властима у Загребу, знао за постојање логора Јасеновац, али никада јавно није осуђивао злочине. Ипак, Ватикан одавно намерава да га канонизује. 2011. године у Санкт-Петербургу одржана је дискусија о геноциду на Балкану. У њој, поред осталих, учествовао је експерт за Јасеновац Србољуб Живановић. Према његовом мишљењу, за то што су неки Хрвати подигли руку на сопствене грађане, крив је утицај Ватикана. Шта можете да кажете о томе?

- Постоји процес сакупљања материјала, постоји процес осмишљавања, а затим наступа време извођења закључака. Ми смо на самом почетку пута, мада сам чуо за то о чему говорите, видео неке фотографије које потврђују ове чињенице. У сваком случају, треба саслушати обе стране. Могуће да ће некоме бити непријатно ако буду објављене веродостојне чињенице, не каже се узалуд код Грибоједова ”Такву ћу ти истину рећи, да је гора од сваке лажи”. Али ако су заиста били почињени злочини, зашто да се о њима ћути?

Тимур Блохин,