Путиново обраћање амбасадорима: коментари западних експерата

Једини правилни пут за Русију је да не одустаје од свог принципијалног става, да не попушта ни мало. И да брани своје принципе пред Западом који је и крив за крвипролиће у Украјини. Такав одазив изазвало је код западних политичара обраћање Владимира Путина, изречено на саветовању амбасадора у МСП Русије.

Главна тема обраћања Владимира Путина била је диктирана ситуацијом. У центру пажње дипломатије данас је Украјина, где, како се испоставило, сударају се интереси већине водећих светских сила. И Москва у актуалној ситуацији не треба да придаје велику пажњу мишљењу Запада, уверен је србски публициста, политички коментатор Миодраг Зарковић.

- Шта је најчешћа наша мана, а можда и руског руководства? По мом мишљењу то што придајемо превелики значај томе шта они мисле о нама. Јер не верујем да се они потресају тиме шта ми мислимо о њима.Погрешно је мислити да наш став може да утиче на њихово мишљење. Јасно да Украјина уопште нема чак ни привида борбе за слободу, демократију. Зашто су се тукли на Мајдану? Ништа од тих наводних идеала и идеја се није остварило. Тако да према западу и према свима виновницима овог покоља у Украјини треба заузети што чвршћи став.

Руски лидер, обраћајући се дипломатама, приметио је: и у Кијеву, и у Вашингтону не желе да свет сазна истину о томе шта се данас дешава у центру Европе. И не заустављају се ни пред чим: све до тога да се води циљани рат на руске и стране новинаре. У целини ситуација у Украјини, сматра Путин, концентрисани је израз познате ”политике одвраћања” која се спроводи према Русији.

Ситуација у Украјини у међувремену се заоштрава. Кијев није примио предлоге Русије о размештању представника Украјине и ОЕБС-а на руским поганичним пунктовима, без обзира на то што је он био подржан од стране министара иностраних послова не само Русије, већ и Немачке и Француске. Шта више, председник Порошенко је донео одлуку да не продужава примирје на Југоистоку Украјине. Тако је он први пут преузео на себе одговорност не само војну, већ и политичку, подвукао је Путин. Такав развој догађаја никако није у интересима европски престоница, мада тамо, по свему судећи, то не желе да признају, коментарише немачки експерт професор политикологије Универзитета у Гетингену Петер Шулц.

- Кијев је покренуо широку операцију против Југоистока Украјине, а то не може да буде у интересима ни Немачке, ни Француске, ни Пољске. Руско руководство доведено је у врло опасну ситуацију. Ултиматум који поставља Русији ЕУ уз сугестију Вашингтона — да изврши притисак на устанике — услов је који Москва не може да прихвати. И ту се поствља питање коме је то повољно, ко игра ту игру? Неприхватње иницијатива Москве, непродужавање примирја — то су дејства усмерена против Русије.

То одлично схвата Москва. Владимир Путин сматра да је Европи потребан нов систем безбедности. Према речима председника, треба искључити саму могућност антиуставних преврата, мешања у унутрашње ствари суверних држава на европском простору. Европи је потребна својеврсна ”осигуравајућа мрежа” како ирачки, либијски, сиријски и украјински преседа не би били заразни.

Игор Силецки,