Русија и Кина не јачају пријатељство против трећих земаља

Нова етапа у зближавању Русије и Кине, која је почела након посете председника Путина Шангају, подстакла је Обаму да ове две земље назове главним извором проблема САД, које стоје на стражи мира у целом свету. Стручњак МДИМО Игор Денисов је убеђен да је овако паничан поглед на руско-кинеско стратешко партнерство лишен основа.

На конференцији научника МДИМО и Кинеског института за међународне проблеме оријенталиста је подсетио: захваљујући заједничким циљаним напорима односи Русије и КНР су ушли у нову фазу свеобухватног партнерства и стратешке сарадње.

Између осталог, РФ и КНР су истакле потребу за „одрицањем од језика једностраних санкција, организација, помоћи, финансирања или подстицања делатности која је усмерена на промену уставног уређења друге државе или њено увлачење у било какву вишечлану заједницу или савез“.

Игор Денисов у овој тези види очигледну алузију на ситуацију у којој Запад врши притисак на Украјину, као и на санкције које су уследиле према руским чиновницима и бизнису. Очигледно је да овакво понашање Запада не наилази на одобравање, ни у Москви, ни у Пекингу.

Притом стручњак сматра да су у корену нетачне оцене експерата по којима скоро да једини подстицајни мотив за јачање руско-кинеске, између осталог, и војне сарадње, представљају западне санкције и тежња Москве да у условима новог „хладног рата“ нађе нови ослонац на Истоку. Односи између Москве и Пекинга се одавно не подвргавају конјунктурним колебањима и развијају се у складу са својом унутрашњом логиком, уверен је Денисов.

Не само то, улогу Кине као појаса за спасавање Русије одбацују и сами Кинези, истиче стручњак. Бивши извршни секретар ШОС и бивши амбасадор Кине у Русији Џан Дегуан је у интервјуу за Reuters изјавио: „Кинески став у вези с Украјином се не може описати као подршка Русији или као њен недостатак. То је врло сложено питање и Кина засад није ни на чијој страни.“ А други бивши амбасадор КНР у РФ Лу Гучан, којег цитира агенција Синхуа истиче да посета руског председника Шангају није имала за циљ да Русија добије политичку подршку Кине.

Овакви коментари по мишљењу Игора Денисова сведоче: у кинеској стручној заједници и међу лицима која доносе одлуке немају намеру да придају билатералном стратешком партнерству антизападно усмерење. И у Русији стручњаци, између осталог, Руски савет за међународне послове (РСМП) апелују да се не преувеличава „степен подударности интереса с кинеским интересима и да се ћутање Кине не интерпретира као знак сагласности“. У документу РСМД се каже:

- Без обзира на одређене несугласице са Западом, Кина је с САД и Европом повезана чврстим економским везама. А у политичком смислу Кина је врло прагматично настројена трудећи се да одржава односе сарадње и са Западом, и с Русијом. Зато у циљу очувања и одржавања чврстих односа с Кином треба избегавати ситуације у којима ће Кина бити доведена до тога да се обавезно јавно изјасни за алтернативни избор између Русије и Запада.

Тако да, сматра руски стручњак, Русија и Кина покушавају да развоју билатералних односа приступају изузетно одговорно, како не би пореметиле односе с трећим земљама.

Ирина Иванова,