Москва контрасанкцијама блокира могуће нове западне санкције

1. Русија не тугује, него одговара на санкције и самим тим показује да агресори не треба да маштају о капитулацији Русије.
       
2.  Узвратне санкције уистину су прецизне и дотаћи ће се само оних грана којима је лако наћи замену.
       
3.  У свету има много пољопривредних произвођача из неутралних земаља, који ће за неколико недеља попунити тржишне нише у Русији. Узмимо неке од пољопривредних гиганта као што су Кина, Турска и Бразил.
       
4.  Ако успемо да пређемо на руске произвођаче онда ће то бити огроман успех.
      
5.  Проблем је у оспособљавању продаје и куповине, у малим партијама наших произвођача и у неусаглашености са стандардима. Наши производи могу да буду много бољи од захтева стандарда, али неусаглашеност  с њима ствара тешкоће за трговину.
       
6.  Постоји и опасност од раста цена: трговци могу да искористе психолошку напетост.
       
7.  Треба да се уради велики посао у вези са заменом испоручилаца. У томе мора да помогне држава.
       
8.  Страхови у вези са сећањем на совјетске празне рафове по продавницама. Ипак, та времена су давно прошла.
       
9. Хистерија у медијима који плаше празним полицама и растом цена јесте - свесна политика опозиције у подстицању незадовољства влашћу. Погледајте сада пажљиво по именима ко је сада против узвратних руских санкција: ти људи ће подржавати руски Мајдан.

Циљеви Путинових анти - санкција
       
1.  Да се казне оне земље које су у свом русофобском бунилу увеле неправедне санкције против Русије.
       
2.  Да се спрече и блокирају нове могуће санкције против Русије. Сада ће локални бизнис енергичније иступати против потенцијалних нових, антируских санкција.
       
3.  Да се стимулише сопствена пољопривредна производња.
       
4.  Да се награде земље које не уводе антируске санкције, јер ће њихов бизнис заузети оне нише из којих испадају земље које санкционишу.
       
5.  Да се руска трговина преусмери на свог произвођача.
       
6. Да се покаже да се Русија не предаје.       

Земље које ће највише претрпети губитке:
       
1. Пољска. 2. Литванија. 3. Летонија. 4. Естонија. 5. Немачка. 6. Француска. 7. Аустралија. 8. САД. 9. Финска. 10. Шпанија. 11. Шведска. 12. Италија. 13. Данска. 14. Холандија. 15. Румунија. 16. Чешка.
       
Није јасна ситуација са Мађарском, Аустријом и Словачком.

Земље које ће имати добит:
       
1. Русија. 2. Турска. 3. Белорусија. 4. Кина. 5. Казахстан - ово су најважнији корисници. Сем тога: 6. Грчка. 7. Бугарска. 8. Азербејџан. 9. Грузија. 10 Вијетнам. 11. Бразил. 12. Аргентина. 13. Египат. 14. Јерменија. 15. Абхазија. 
       
Можда још неке земље ЕУ, као Италија, ако саопште да имају свој посебан став, као што је то учинила Грчка, могу прећи из губиташа у добитнике.

Аутор: Сергеј Марков, проректор московске Академије „Плеханов“, члан Јавне коморе, политиколог