Санкције - некоме мајка, а некоме маћеха

У Русији, прва недеља након увођења ембарга на увоз пољопривредних производа из САД и ЕУ, прошла је мирно: није било забележног раста цена, а нови партнери буквално су нахрлили и куцају на врата са својим производима.

Русија је 8.августа ограничила увоз читавог низа роба из држава које су увеле санкције Москви: САД, државе ЕУ, Канаде, Аустралије и Норвешке. На списку су се нашле: говедина, свињетина, поврће, воће, живинско месо, сиреви и млечни производи, орашасто воће.

Губитак тако великог тржишта, као што је руско, веома ће се осетити на западу, сматра аналитичар Института светске економије и међунродних односа РАН Јаков Миркин:

- За неке државе ће ова околност изазвати велике непријатности, тим пре што се Русија налази на првом месту као увозница говедине, свињетине, живинског меса из ЕУ, на првом и другом месту као увозница сира и млечних производа, сточне хране, и на осмом месту као увозница маслиновог уља.

ЕУ сама себи наноси штету, уводећи санкције Русији у вези са ситуацијом у Украјини, изјавио је премијер Мађарске- Виктор Орбан. „Политика санкција, коју спроводи запад у односу на Русију, доноси више штете нама самим, него Русији. У политици се ово назива „пуцати себи у ногу“- каже Орбан.

Саветник председника Русије Сергеј Глазјев је саопштио да ће могуће штете у ЕУ достићи 1 билион евра. Тим пре што се економија Европе не налази у најбољој форми: тамо је назапосленост у јуну износила 10,2%, а годишња инфлација се повећала за 0,7%. БНД је током првог квартала порастао у поређењу са претходним за само 0,3%.

Ипак, ради се не само о санкцијама, већ о нечем много битнијем, говори Дмитриј Данилов из московског Института Европе:

- Русија се враћа у оно стање када јој је било неопходно да гради „тврђаву“ и да се штити. При томе, не само авионима и нуклеарним оружјем, већ да се штити економски, да тражи партнере, да јача сопствене финансије. Овај конфликт ће болно ударити не само на руско-европске односе, већ и на позицију Европе у свету.

Уопштено, санкције против Русије, Европа је увела на инсистирање САД. Они су на томе радили неколико недеља- Обама није био лењ да због овога организује европску туру, током које је буквално уцењивао Европљане солидарношћу од НАТО линији.

Али, потоје и друга мишљења поводом ове неравноправне солидарности. Током сусрета са Владимиром Путином у Левадијком дворцу на Криму, чувени француски политичар и предузетник Филип де Виј је изразио своју увереност да се будућност Европе не налази у Америци, већ у самој Европи- па тиме и Русији.

Валериј Агејев,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут