Кривицом САД Ирак стоји на ивици распада

Ирак по свему судећи пролази кроз најтрагичнију етапу у својој историји. Као никада велике су шансе распада државе. Запад је веома забринут, али ништа не може да уради, пошто су актуални догађаји постали неизбежна последица покушаја САД да прекроје регион по својој слици и прилици.

Одреди терориста групације Исламска држава који су били основна ударна сила антивладиних групација у Сирији, од почетка ове године успоставили су контролу над више од једне трећине ирачке територије.

Више нема никакве наде у званични Багдад. Сада Запад рачуна на Курде. Само они су у стању да пруже више или мање ефикасан отпор. Недавно су Курди титанским напорима преузели од терориста највећу брану земље у околини Мосула. Али они су то учинили после серије авионских напада ратног ваздухопловства САД.

Обама не може да остави Курде и остатке редовне ирачке армије на милост и не милост судбине. То би значило констатацију потпуног неуспеха политике Вашингтона у ирачком правцу. И у тим условима амерички председник некако покушава да минимализује штету. Курди су његова последња нада. Таква нада они су постали и за Европу. Говори министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер.

Од нас Курди очекују три ствари. Прва је ванредна хуманитарна помоћ за избеглице у планинским регионима. Њима је потребна вода за пиће и храна. Већ смо издвојили за то око 4 и по милиона евра. И спремни смо да потрошимо још 20 милиона. Друго је учинити тако да људи могу да се врате у свој екуће, успоставити локални систем здравства и инфраструктуру. Курдима је потребна у најмању руку муниција да се супротставе екстремистима.

Такође европљани су се договорили о испорукама оружја ирачким Курдима. Ипак таква помоћ тешко да ће преломити ток рата. Овде је потребно директно учешће, а Запад то не може себи да дозволи, за разлику од суседног Ирана. Говори председник Института за Блиски Исток Јевгениј Сатановски.

- Код Иранаца око 10 дивизија је већ спремно да пређе границу, ако се Ирак коначно распадне. И то је права помоћ. А то што сада раде Американци, то је покушај да се бар некако помогне Курдистану на формални начин, да би Обаму теже било оптужити за крах ирачког пројекта. Њега оштро критикују у Конгресу, а у новембру су избори.

Масовна западна интервенција у Ираку је по свему судећи искључена. А подршка Курда неизбежно ће довести до распада Ирака и даље дестабилизације у региону. То је она цена коју ће свет морати да плати за незаситне империјске амбиције Америке, коај чини неразмне ствари у узалудном покушају да сачува изузетну улогу на геополитичкој сцени.

Сергеј Дуз,