САД издејствовале обуставу Јужног тока у Бугарској

Како да се натера земља да донесе одлуку која је по њу крајње неповољна? На ово питање Вашингтон тачно зна одговор. На пример, САД су добро одрадиле са Бугарском, не оставивши још чак ни шансу да одбрани своје интересе. Софија је још једном објавила обуставу свих радова на пројекту изградње гасовода Јужни ток. Званични разлог је неодговарање нормама ЕУ. А незванични разлог крије се у потпуно другој сфери – у политици.

Рецепт „припремања“ земље за одустајање од стратешког пројекта чини се крајње једноставним. Бугарска се увек залагала за пројекат. Али... сетимо се јуна. Премијер Орешарски је изјавио да се он обуставља. При томе о својој одлуци политичар је говорио после састанка са гостима из САД који, чинило би се, уопште немају право гласа по том питању. Орешарски је разговарао са сенатором Џоном Мекејном и његовом свитом. Занимљиво је да је Мекејн директно говорио о свом антируском ставу.

Он је више пута рекао да у Јужном току треба да буде тако мало руског учешћа колико је то уопште могуће. Сама по себи ова изјава је бесмислена, јер управо Москва је аутор идеје безбедних испорука горива у Европу. Поред директног притиска на Бугарску, САД нису заборавиле да додају у свој рецепт и пресинг Европског парламента. Он је чак усвојио резолуцију према којој реализацију Јужнот тока треба спречити на све начине и наћи нове испоручиоце гаса. Али поједине земље су наставиле да инсистирају на пројекту, посебно у контексту претњи Кијева да ће прекинути транзит, при томе на јесен или зиму. Али ствар је урађена – Бугарска после неколико покушаја да издржи предала се, без обзира на то што је руски гас њен једини извор енергије. Земља нема више одалке да узме гориво. Ако Украјина забрани транзит преко своје територије, Бугарска ће остати без струје. Такође ће изгубити милијарде долара. Већ ове године изградња би додала 2% националном бруто производу земље и отворила би 5 хиљада радних места. Али најважније је, ко ће за то да плати? Бугарска је и раније изјављивала да ће испоставити Бриселу рачун за компензовање пропуштене користи и економског напретка. Уз то она треба да испуни и обавезе из уговора. То ће коштати опет Брисел.

Између осталог, још је превише рано да се пројекат сахрани. Предстоји зима, вероватно хладна – са прекидима транзита. А уз то могуће је да ће она бити толико сурова да ће охладити жар европских власти и жељу да угоде САД. И тада амерички рецепти притиска неће бити тако делотворни.

Татјана Голованова,