Будите опрезни: У Србији примећена чудна бела влакна која падају са неба

Он наводи да се влакна већ извесно време појављују у Лозници и ширем простору и то углавном при лепом времену:

„Ја и пријатељ смо мислили да је у питању паукова мрежа, међутим не постоји паук који плете мрежу ове густине и дужине, бар не у Србији. У питању су влакна дуга и по неколико метара.“

А. П. је постао још сумњивији када су однели влакна на анализу и када су им јавили да су влакна изгубљена…
„Покушали смо да однесемо влакна на анализу, међутим тамо су изгубљена па нисмо ништа сазнали“, каже А. П. и додаје:

„Да напоменем само да влакна на фотографијама представљају крупније „комаде“. Велика већина је тања од милиметра и веома их је тешко фотографисати. Иначе влакана има свуда, по усевима, дечијим игралиштима, по читавом граду и шире. Сасвим је извесно да мање комаде и удишемо.“

О белим влакнима смо питали Николу Алексића, директора Еколошког покрета Нови Сад који већ годинама уназад упозорава становништво да ове и сличне појаве нису ни мало безазлене већ напротив.

„Те паучинасте нити су вештачке творевине састављене на бази фибергласа нанотехнологијом и никако се не би смеле додиривати голим рукама, чак и ако падну на одећу. Принете отвореном пламену намотане на штапић теже се пале (у односу на праву паучину која се топи и врелим ваздухом). Када се ипак упале сагоревају плавичастим пламеном и производе високу температуру, слично сагоревању стиропора“, наводи Алексић како и на који начин се може утврдити разлика између обичне паучине и белих влакана, и додаје:

„Честице тих нити се могу унети у организам удисањем, преко воде и хране, преко коже отворених делова тела, а када се унесу у тело, оне се међусобно спајају користећи биоелектрицитет живог организма правећи нити на граници вештачког живота које могу освојити цео организам, ући у ЦНС мењајући свест човека или излазити кроз кожу стварајући масивне ране (лезије) због којих особа погођена тиме изгледа као да је прекривена рибљом крљушти.

изгледа коже медицина је то назвала рибљом кожом (дерматитис ицхтиоса) не објашњавајући узрок тој појави, или по аутору који је први описао први описао ту болест и објаснио настанак, Моргелонс-ова болест.“