Не да се, али ће се дати (2.) - Листићи о васпитању

У самом срцу страха,  ако се ради о живом,  а не о парализујућем страху,   сакривена је снага која помаже да га превладамо.

Исто тако као што  у самом срцу таме трепери мала искра  од које може настати светлост.

Страх парализуује само онда кад му се придаје апсолутно значење.

Страх паралиузује  само онда кад му се придаје апсолутно значење. Тада постоји  једино страх и ништа осим страха.

Али ако се страх  схвати као искушење, онда  нам се јави и храброст, па је отуда потребно да  научимо како се суочити са опасношћу,  реалном или умишљеном, да бисмо знали с ким имамао посла,  с ким или с чим  нам предстоји да се боримо.

Кад знамо чега се бојимо, онда можемо постати јачи, да  нам снага стално расте како бисмо   надјачали    оно  што нас плаши.

Страх је први међу непријатељим на нашем путу ка Мудрости

И тако  страх постаје  први међу непријатељима на путу којим корачамо ка Мудрости. То нам је познато теоријски, али  је потребно још да то  потврдимо  и   на сопственом  искуству.

Мудрост није  кад главу напунимо идејама које  се никад не примењују,   било управо из страха и  малодушности,  било  због потребе  за комфором и удобношћу,  што  се такође  убраја као једна од  форми страха и малодушности.

Мудрост   налаже    да се учи  живети, да се еволуционира, да се тежи к снажнијој уверености и постојаности.

Пут ка Мудрости води преко безброј  сложених животних ситуација

Ради достизања  Мудрости   неопхпдно је   прећи много непознатих путева,  неизбежно је проћи кроз  безброј сложенох животних ситуација које ће нам донети искуство – и оставити страх позади.

Сматрати  да се  може избећи тај сусрет  са  непознатим,   не значи ништа друго него одлагати оно са чиме се неминовно морамо суочити.

Или,  што је још горе, живети са стално присутном сенком страха  за леђима  оптерећени мишљу шта смо могли урадити,  али нисмо.

А то нисмо учинили зато што смо се  ослањали на унутрашњег јунака  који се у нама није пробудио услед  стремљења човека ка комфору,  па тако није  ни био у стању да савлада тешкоће.

Ако научимо да побеђујемо страх,  живот постаје извор мудрости

Живот ће се претворити у извор мудрости  ако научимо да побеђујемо страх  правећи нове кораке.

Реч је о твом животу  и твојим корациам.  

Зато  се не бој,  уз остало и зато што,  како рече Његош,  „Страх животу  каља образ често“.

 

Бранко Ракочевић