У суботу 20. децембра 2014. у породичној гробници на Старопазовачком гробљу сахрањена Мира Бртка

Уз верски  ритуал  словачке евангелиситичке цркве и  пратњу црквеног хора,  а уз присуство родбине и великог броја поштовалаца њеног дела из Старе Пазове и Бачког Петровца, 20.12. 2014.  је на старопазовачком гробљу сахрањена наша  позната  уметница Марија Мира Бртка која је преминула 18. децембра  у Београду  у својој 85. години.

На вечном починку се нашла поред    свог   сина   јединца,  Милоша Стефана  Кресоје,  камермана,  који је са својим оцем,  Мириним мужем,  Драганом Кресојем,  истакнутим филмским редитељем,  погинуо за време снимања филма  6.новебра  1996.  на Дунаву код  Београда  кад је хеликоптер МУП-а Србије  БЕЛЛ-206 из кога су снимали,   мотором закачио Дунав и пао у реку.

У име грађана Старе Пазове  од сликарке су се опростили Мартин  Пребуђила, песник и новинар и Мирослав Бенка, редитељ,  сценариста и сценограф.

Две комеморативне седнице

У суботу,  20. децембра,  одржане су две комеморативне седнице  посвећене Мири Бртки,  истакнутој  савременој сликарки и првом дипломираном редитељу  Словака у Војводини.
На првој седници,  одржној у 10 сати у свечаној  дворани СО у Старој Пазови  о животу и стваралаштви Мире Бртке су говорили Мартин Пребуђила и Мирослав Бенка,  а на другој,  у Музеју Савремене уметности  Војоводине (у 11:30) поред њих двојице успомене на Миру Бртку  евоцирали су и о значају њеног дела  за културу Војводине говорили Весна Латиновић,  дирекорка Галерије „Бел Арт“  у Новом Саду, ликовни критичар Сава Степанов,  аутор монографије о Брткином ликовном опусу и Владимир Валенчик,  историчар уметности и издавач  из Бачког Петровца.

Живела је и стврала брзином боје

Мира Бртка је била свестрана уметница  ренесансног формата: била је посвећена филму   као редитељка, сценаристкиња,  асистенткиња режије,  аниматорка,  сценогафкиња,  костимографкиња. Њено   бављење  модом садржавало је креирање одевних предмета за жене,  а у интезивној посвећеноти скулптури трагала је   за постскулптуралним елементима и инсталацијама.

Ипак  се највише,  најтрајније,  најупешније,  најплодније и најкретавније  остварила  у сликарству  у коме је екеспериментисала током свог дугог и плодотворног творачког  живота.

Њено бављење сликом,  испитивањем ликовних својстава,  природе и карактера  тог феномена,    био је један део стваралачког процеса нераздвојиво повезан са сликаркиним схватањем ументости  као трагалачке авантуре духа  ка властитим  унутрашњим дубинама  и неопходношћу да се  оне на најприкладнији начин  изразе.

Рођена у Новим Бановцима  (у старопазовачкој општини) 5. октобра,  путовала је по свету да би учила и радила  (Рим,  Братислава,  Праг...),  у којима  се настањивала,  али је живела,  „освитала и смркавала срцем и душом“ само у Старој Паозови и Новом Саду у којима се оплодио њен светски дух  обогаћујући кретивном снагом и лепотом све чега  би се дотакла.

Стара Пазова је не само природни,  наследни, национални  него и духовни завичај Мире Бртке,  једног од ретких уметничкх стваралаца међу Совацима у Војводини  на чија су дела  кануле капи  с далеких ренесаних даљина и висина.

Које је желела да походи настањујући се  у Риму  где је 1963. дипломирала сликарство на Академији лепих уметности  у  класи  професора  Франка Ђентилинија и Мина Макарија.

Претходно је (1955.) завршила  Академију за позоришну и филмску уметност, на одсеку филмске режије у класи Вјекослава Афрића и Славка Воркапића.

Прву самосталну изложбу је имала у Риму 1964,  после чега су уследиле бројне  групне,  проблемске и  студјске  поставке у земљи и иностранству.

Поводм педесетогидишњице  уметичког рада   2012, у Музеју савремене уметности у Новом Саду приређена јој је ретроспкетива под називом Мира Бртка: Нестабилне равнотеже  (1962-2012)  коју је пратио монографски каталог.

Године 1965. Марија  Мира Бртка је представљала Југославију на Међународном симпозијуму уметника, критичара и историчара уметности одржаном у Сан Марину и Риминију.

У периоду  1967-1971. ова уметница за коју је неко рекао ових дана да „је живела и стварала брзином боје“ била је чланица „Илуниматиона“,  интернационалне уметничке групе  коју је у Риму основао Јапанац Нобуја Абе,  уметник,  учитељ,  мистик и филозоф.

Подсетимо да су чланови ове групе поред осталх били и Марша Хафиф, Алдо Шмит,  Милена Чубраковић и  Паоло Патели.

Група је своју прву изложбу имала у Тренту у Галерији „Л'Арђенатрио“.

Мира Бртка се прикључила и групи „Биро за превентивну  имагинацију“ основану у Римну 1974. и успоставила је једну од филијала Групе у свом атељеу у Старој Пазови коме је дала назив „Биро за балканизацију уметности“.

Године 2011. оснива фондацију „Бртка –Кресоја“,  која отвара  свој излагачки простор на Петроварадину  2012. поставком  под називом „Мира Бртка и група Illumination“.

Добитица је престижнх награда и признања: „Diploma d'onore“,  „Mostra internazionale di pittura estemporanea“,  „Latina – Sperlonga“,  (Италија) 1962,  ликовне награде „Сава Шумановић“,  „Златна значка КПЗ Србије“...

 

Фото галерија: