Караџић ипак на статусној конференцији

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић сутра ће доћи у судницу Хашког трибунала и учествовати у расправи о томе како наставити суђење чији је почетак бојкотовао, рекао је агенцији Бета његов правни асистент Марко Сладојевић.

Караџић ће се сутра у судници успротивити могућности да му буде наметнут бранилац и одузето право да се брани сам. У расправи ће учествовати зато што је "процедурална", а не део суђења, рекао је Сладојевић.

Данас после подне, тужиоци ће заврштити уводну реч којом је прошле недеље формално почело суђење Караџићу.

Оптужени неће бити у судници, као и минуле седмице, протестујући што му суд, како твди, није дао довољно времена да се припреми.

Када тужилац оконча уводну реч, која по тумачењу судског већа није део доказног поступка, суђење, међутим, неће моћи да буде настављено извођењем доказа против Караџића све док он или други заступник одбране не буде присутан у судници.

Како наставити поступак?

Судско веће председавајућег О-Гон Квона за сутра је заказало расправу о томе како наставити поступак, а као једну од могућности поменуо је наметање браниоца Караџићу.

Према речима Караџићевог правног асистента, Караџић ће се сутра појавити у судници и поново нагласити да се противи наметању браниоца и да жели да се брани сам.

Караџић ће поновити и свој став да није имао довољно времена да се припреми за суђење, с обзиром на велику количину материјала које му је Тужилаштво доставило.

Одлуку о томе како наставити процес, судско веће ће донети накнадно.

Прошлог уторка, судије су протумачиле је да се непојављивањем у судници Караџић одрекао права да присуствује суђењу, после чега је процес започео уводном речју тужиоца Алана Тигера.

Судије су више пута упозориле Караџића да му могу наметнути браниоца, ако настави да омета процес.

Одлуку да бојкотује почетак процеса, Караџић је образложио тврдњом да није имао довољно времена да се припреми за процес.

Караџић је у две тачке оптужен за геноцид над несрпским становништвом у Сребреници и још седам општина у БиХ, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумано понашање, терорисање, незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца за време рата у бившој југословенској републици између 1992. и 1995. године.