НАСА у орбити патуљасте Церере

Први пут у историји човечанства се једна космичка летелица приближила планети Церера, која је постала јако интересантна након што је утврђено да на тој планети постоје „гејзири“ који испуштају водену пару. После готово осмогодишњег путовања, летелица „Зора“ (Dawn) ће наредних 16 месеци проучавати ту патуљастој планету.

Церера је највеће небеско тело у астероидном појасу између Марса и Јупитера, а НАСА је 2007. године лансирала летелицу „Зора“, чија је прва станица била други највећи астероид тог појаса — Веста. Научнике највише занимају две светле тачке које су видљиве у кратеру на Церери, а које би могле да представљају лед или со.

„Зора“ је своје приближавање патуљастој планети започела још децембра прошле године и успут направила невероватне снимке Церере и целог појаса. Научнике и љубитеље свемира широм света је ова планета почела да интересује након открића водене паре која избија са површине планете из два извора, брзином од око шест километара у секунди у тренутку када се Церера приближавала Сунцу.

Научници тврде да то откриће поткрепљује теорију по којој је пре више милијарди година, камење и стење са водом и молекулима угљеника пљуштало по Земљи, доносећи јој неопходне састојке за настанак живота. 

Цереру је 1801. године открио италијански астроном Ђузепе Пјаци, а име је добила по римској богињи земљорадње и плодности. Ова мала планета, пречника око 1.000 километара, којој је потребно четири и по године да обиђе круг око Сунца, првобитно је била сврстана у масивне астероиде, али је каснијим проучавањем установљено да је сферног облика и да има силикатно језгро са леденим омотачем. Званично је Међународна астрономска унија (ИАУ) 2008. године уврстила Цереру у нову категорију „патуљастих планета", у коју је сврстан и Плутон.

Сонда „Зора“, која је у мисији изучавања ове патуљасте планете, веома је специфична, јер у склопу свог система има јонске моторе који се покрећу тако што испуштају наелектрисане честице гаса ксенона, које летелици дају плавичасти сјај, док полако стиче убрзање. У периоду од седам и по година та сонда је достигла брзину од више од 38 хиљада километара на сат.

Између осталог, летелица је пројектована тако да има изузетно дугачке соларне панеле за производњу енергије која је неопходна за тако дугачак пут, имајући у виду да је Церера удаљена од Земље 500 милиона километара, што је три пута више него што је Земља удаљена од Сунца. 

Сусрет са Церером кулминирао је након дугогодишње мисије сонде „Зора“, чији је успутни задатак био да истражи један од најважнијих астероида тог појаса — Весту. Та мисија трајала је 14 месеци, у периоду између 2011. и 2012. године.

За неких месец дана од уласка у орбиту Церере, „Зора“ ће почети да шаље податке и фотографије тог небеског тела. Поред тога, циљ ове мисије је да се сними и картографија планете као и да се изучи састав минерала и елемената који се налазе на њој. Када се буде највише приближила Церери, сонда ће том „“ бити око 10 пута ближе него што је Месец удаљен од Земље.

Милош Ћурчин,