Годишњица фашистичког бомбардовања Београда 1941. и НАТО агресије 1999.

Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године. Немачки авиони су најпре бомбардовали престоницу Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове. Напад који је почео без објаве рата означио је почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији. 

Прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је већина становника још спавала. Немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера, "штука", из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 грађанина, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.

Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.

Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана страдало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.



Десет дана раније Краљевина Југославија приступила је пакту са Силама осовине. Уследили су протести у земљи и државни удар којим је са власти свргнут Кнез Павле. Земља се приближила западним Савезницима, и то у тренутку када је Хитлер намеравао да започне Операцију Барбароса против Совјетског Савеза. Хитлер је лично, 27. марта донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“ (нем. Страфгерицхт). 




Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла). Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

 

 

Play Button

 

06.04.1999. године:

Исто као фашисти на у Другом светском рату, у мучком нападу НАТО пакта на србски град Алексинац погинуло је најмање 10 цивила.

Весли Кларк: Бомбардоваћемо до остварења циљева!

Командант снага НАТО у Европи генерал Весли Кларк изјавио је да ће ваздушни удари НАТО на циљеве у Савезној Републици Југославији бити настављени, све док алијанса не оствари своје циљеве, јавља данас Ројтерс.

Говорећи о снагама безбедности на Косову, Кларк је у интервјуу француском листу "Кроа" рекао: "Не могу да кажем колико дуго могу да издрже".

Кларк је снаге безбедности на Косову оптужио за "злодела над цивилима", а о могућности ангажовања копнених трупа НАТО изјавио је да о томе треба да одлуче политичари, а не војни команданти алијансе.

НАТО је око 22.15 у два наврата напао Нови Сад, гађајући рафинерију у том граду, наводи се у извештају државне телевизије.

Исти извор је саопштио да је из правца рафинерије "после две снажне детонације, поркуљао огроман пламен, праћен густим облацима дима".

"Потом је уследила и трећа још снажнија експлозија из истог правца. То је до сада био најбруталнији и најжешћи удар на цивилне објекте у главном граду Војводине. На само сто метара од рафинерије налази се приградско насеље Шангај, које је било тотално изложено разорном дејству фашистичких пројектила. Података о евентуалним жртвама...за сада нема", известила је РТС.