Зајебанти са Балкана - НАТО за неколико фабрика наменске индустрије

У Републици Србској је већ годинама на сцени једна неоригинална школа мишљења. Сви лидери релевантних странака покушавају да балансирају између Запада и Русије. Уверени да су ужасно вешти и препредени, те да нико у Вашингтону, Бриселу и Москви не може да разобличи њихов подухват, водећи људи власти и опозиције у РС нуде много примера игнорисања неповратног одласка у историју периода "несврстаности", када могућности за закулисне комбинације малих играча нису биле потпуно сахрањене.

Очекивано, пут у ЕУ нико не спори, пошто је и у партијама и у јавности превладала тотално неутемељена процена да ова унија нема ничег заједничког са Западном војном алијансом. Уколико се некако пређе преко те бизарности, остаје суочавање са крајње опасним убеђењем да ће званичници САД и Русије весело поздрављати зајебанте са Балкана док и НАТО-у и Москви поручују: "Добро јутро, чаршијо, на обе стране!" Када то чине Младен Иванић, Марко Павић, Младен Босић, Драган Чавић или Петар Ђокић, њихова неозбиљност мора се сместити у контекст броја посланика које имају у НСРС. Али, када то чини човек који готово деценију поседује скоро неприкосновену власт у РС, разлози за главобољу драстично нарастају.

У интервјуу НИН-у, Милорад Додик брани сопствено залагање за референдум у Србској о НАТО-у, што нико не оспорава, укључујући и његове политичке конкуренте у РС. Али, одмах након тога барата са тезама да се он "не противи уласку у НАТО, који има прилику да Србе убеди да је то добар савез, а овде није без шанси"!? Кулминација овог бесмисла, у најмању руку супротстављеног добром укусу - да се не говори о, не дај боже, патриотизму - долази са понудом да се чланство БиХ у злокобној организацији трампи за неколико фабрика наменске индустрије у РС. Јер, радна места јесу важна, али ако се до тог циља, након небројених пропуштених примерених могућности, стиже искључиво на тако извитоперен начин, намеће се дилема - каква је разлика између те замисли и оног што ради актуелни градоначелник Добоја?

Једини ефекат читавог покушаја отужног имитирања сличних несувислих покушаја Александра Вучића не може бити некадашњи политички статус Јосипа Броза Тита. У 2015. години то је само рецепт да се заради презир из Москве и иронични смех из САД. Па, ко воли, нека изволи, укључујући и народ који треба да прогута причу да ће се 2017. изјашњавати о независности РС, уз необичан зачин - до самосталне Српске долази се под окриљем НАТО-а!?

Саша Бижић,
прес