Руска резолуција: Осуда злочина у бившој Југославији, подршка Дејтону

У Нацрту резолуције о БиХ који је Русија поднела Савету безбедности УН изражава се жаљење због веома озбиљних злочина који су почињени током сукоба у бившој Југославији над особама различитог етничког и верског порекла, као и подршка Дејтонском мировном споразуму.

Изражава се саучешће жртвама на свим странама сукоба у бившој Југославији, као и њиховим породицама и позивају државе чланице Савета безбедности да наставе да пружају дугорочну подршку преживелима, као што је и предвиђено, пренео је Танјуг.

Наглашава се да државе треба да буду одговорне и да поштују релевантне обавезе по међународном праву како би се окончала некажњивост и кривично процесуирали одговорни за веома озбиљне злочине, а све то се тиче међународне заједнице у целини.

У нацрту који је подељен свим чланицама Савета безбедности, а чији факсимил је на свом сајту објавила агенција Спутњик, подсећа се на пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију и Међународног суда правде које се односе на злочине различитих страна у сукобима на територији бивше Југославије.

Документом се подсећа на одговорност држава за окончање некажњивости и кривично гоњење одговорних за геноцид, злочине против човечности, ратне и друге злочине.

У документу руске делегације најоштрије се осуђују веома озбиљни злочини који се тичу међународне заједнице у целини, а који су почињени током сукоба у бившој Југославији над људима различите етничке и верске припадности.

Руска делегација у Нацрту резолуције поздравља рад Међународне комисије за нестала лица и Института за нестала лица БиХ, који лоцира и идентификује остатке жртава у БиХ, а који је дао знатан допринос извођењу починилаца пред лице правде.

У документу се поново потврђује подршка Мировном споразуму, као и Париско-дејтонском споразуму о стварању Федерације БиХ од 10. новембра 1995. године и апелује на стране да се стриктно придржавају обавеза према овим споразумима.

Поново се наглашава да примарна одговорност за даље успешно спровођење Мировног споразума лежи на властима у самој БиХ.

У Нацрту резолуције апелује се на Бошњаке, Хрвате и Србе и на све грађане БиХ из оба ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ, да унапређују мир, правду, толеранцију и помирење, на основу Мировног споразума.

У Нацрту се поново потврђује преданост очувању суверенитета и територијалног интегритета свих земаља на територији бивше Југославије у оквиру њихових међународно признатих граница.

Наглашава се преданост подршци провођењу Општег оквира споразума за мир у БиХ и анексима уз њега, као и релевантне одлуке Савета за спровођење мира (ПИЦ).

Документом се наглашава улога Мировног споразума у постконфликтном помирењу у БиХ, као и у ширем региону.

Скреће се пажња свих држава на механизме правде и помирења у пуном обиму, укључујући националне, међународне и "мешовите" кривичне судове и трибунале и комисије за истину и помирење, те напомиње да такви механизми могу да унапреде не само индивидуалну одговорност за озбиљне злочине, већ и мир, истину, помирење и права жртава.

Нацртом се потврђују релевантне одредбе Завршног документа Светског самита 2005. који се односи на заштиту цивила у оружаном сукобу, укључујући параграфе 138 и 139 о одговорности за заштиту становништва од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења и злочина против човечности.