„На црно” раде келнери, продавци, зидари...

Највише радника у области неформалне економије, односно рада „на црно”, регистровано је у областима угоститељства, трговине, грађевине и у текстилној индустрији, изјавио је Радован Ристановић из Инспектората рада.

Од 2002. до 2007. године знатно је повећан број радника у неформалној економији, док је протекле две године порастао број оних запослених, који су у таквој економији изгубили посао, истакао је Ристановић, гостујући у јутарњем „Дневнику” Радио-телевизије Србије.

„У условима светске економске кризе послодавци запошљавају раднике у неформалној економији, не плаћајујући порезе, доприносе и здравствено осигурање”, нагласио је Ристановић.

Он је истакао да се и сами радници, који раде код таквих послодаваца, ипак, ретко одлучују да пријаве такав рад инспекцији рада.

Подсетивши да су за рад „на црно”, према Закону о раду, запрећене одговарајуће казне, од којих највише достижу и милион динара, Ристановић је рекао да проблем представља и рад судова и брзина доношења судских одлука.

Према његовим речима, до пре две године у само 12 одсто појава рада „на црно” донета је одговарајућа судска одлука о новчаној казни одговорних, а сада је тај проценат порастао и износи 35 процената, али је и даље недовољан.

Ристановић је рекао да је инспекција рада припремила предлог мера у области неформалне економије и да је потребна сарадња инспекције, пореске управе и Националне службе за запошљавање.