Русија и Авганистан откривају амерички политички банкрот

Барак Обама је у последње време опет доспео у центар пажње медија поводом међународне политике коју води, стварајући утисак да се његов председнички мандат може завршити и боље него што је почео.

Договор у вези са нуклеарним програмом Ирана, који отвара многе дискусије, или симболично приближавање са Кубом, које је несумњиво контраверзно, воде до тога да амерички председник све више изазива саосећање него критику, пише портал „Шта они кажу о САД“.

У међувремену, Русија и Авганистан приближавају ставове, указујући на неуспехе најмоћније државе света.

Руска војна интервенција у грађанском рату у Сирији изненадила је Американце. Досад је амерички одговор на ово био прекид неефикасног програма тренинга опозиционара-противника Башара ел Асада, као и слање модернијег оружја. Неће бити изненађење ако терористи Исламске државе направе видео-снимак, где ће се видети да користе антитенковско оружје које производи америчка компанија „Рејтеон“.

А сада је ред на Авганистан. Знаци су јасни.

Од времена када је технократа Ашраф Гани прилично тешко освојио председничке изборе 2014. године земља је упала у тешку регресију. Савез ратоборних међусобно подељених племенских вођа константно је у сукобу за превласт. Како би се како-тако ова ситуација макар олакшала, било је спроведено неколико (не)успешних мера: на пример, један од етничких Узбека Абдул Рашид Достум је постао потпредседник. Поменути Достум представља свега 10 одсто популације и понаша се веома окрутно.

Заправо, највећи симболички пораз у Авганистану током читавог постамеричког периода натерао је Обаму да задржи трупе тамо до истека свог мандата. Крајем септембра, талибани су проширили своју територију, односно списак освојених градова, уписавши на њега и регион Хелманд на југу земље и додајући ту и важан регионални центар Кундуз.

Окупација је трајала неколико дана, била је праћена америчким авио-ударима (када је погођена болница). Овај напад је показао да су, после много година подела унутар талибанског покрета и смрти њиховог лидера, они ипак спремни да се војним путем изјасне као политички играчи.

Већ смо били сведоци цене одбијања размештања војске након 11. септембра у Ираку, држави чија је влада сада спремна да уђе у савез са Русијом у борби против ИД, свега четири године након повлачења највећег дела америчких трупа.

За оне који поштују историјске паралеле, важан подсетник је то што талибански покрет и постоји због тога што су Американци подржали побуњеничке партизанске одреде који су тамо остали након повлачења совјетских трупа из Авганистана 1989. године. Вакуум су направиле САД, које су и биле окидач за грађански рат и активности милитантних група повезаних са областима у којима су доминантни Паштуни (ирански народ који настањује Авганистан и Пакистан), које је охрабрио суседни Пакистан.

Са следећом годином која доноси и председничке изборе, Барак Обама ће изгледа играти на карту на коју је играо и његов претходник Џорџ Буш, који је проблеме завештао следећем становнику Беле куће. Ово тешко да се може допасти потенцијалним кандидатима из табора демократа.