Вишак радника најавило 24 одсто послодаваца

Предсједник Савеза синдиката Републике Српске /РС/ Ранка Мишић изјавила је данас да је 24 одсто послодаваца у РС најавило могући вишак радника у овој години, а да би директан вишак радника за собом индиректно повукао још толико радника који би остали без посла.

     "Зато смо тражили и увијек ћемо тражити да буде основан фонд солидарности. Ова институција, коју имају многе европске земље, служила би за заштиту и радника и послодаваца, те очувала постојећу запосленост", рекла је Мишићева посланицима Народне скупштине РС.

     Она је подсјетила да би у тај фонд једнак износ улагали Влада и послодавци, и то послодавци кроз допринос на просјечну бруто плату у предузећу, а Влада од казни које наплати инспекција рада.

     "Из тог фонда би се исплаћивала минимална плата радницима за које послодавац у одређеном моменту нема посла, а вратиће их на радно мјесто чим се за то укаже потреба, неће морати тражити нове раднике, нити ће радник који тренутно не ради оптерећивати државу", појаснила је Мишићева.

     Она је додала да би се са два милиона марака у том фонду сада могло сачувати више од 4 000 радних мјеста.

     "Лани је 13 200 радника проглашено технолошким вишком, 4 000 радника престало радити изјавом радника и послодавца, 2 200 радника због престанка рада послодавца и више од 3 200 радника због стечаја предузећа", навела је Мишићева.

     Говорећи о квалификационој структури радника који су остали без посла, Мишићева је навела да је ријеч о 21 одсто неквалификованих, 40 одсто квалификованих и 28 одсто са средњом стручном спремом, те да је ријеч о радницима који су били директно у производњи.

     Мишићева је навела да је синдикат изузетно незадовољан мјером коју је сам предложио, а то је појачан рад инспекције и органа Пореске управе РС у конторлисању примјене Закона о раду и Општег колективног уговора.

     "Дуг према радницима у РС у овом моменту износи 480 милиона КМ, од чега се најсвјежији примјери односе на раднике `Новотекса`, `Фуктоне`, `Ослобођења` и `Неимарства`", навела је Мишићева.

     Синдикат ће тражити да се субвенције Владе од 50 КМ по запосленом у области текстила усмјере директно на раднике у наредних пола године како би се у овој грани надомјестила разлика за најнижу плату са 320 на 370 КМ.

     Мишићева је најавила да ће на сједници Економско-социјалног савјета РС, која би требало да се одржи у понедјељак, 7. јуна, затражити одговор на питање зашто је из парламентарне процедуре повучен Приједлог стратегије запошљавања РС од 2010. до 2014. године, документ који су мјесецима правили синдикат, Влада и послодавци.

     "Запрепастило нас је и зачудило и нисмо добили ваљано образложење зашто се то десило, а то је најважнија мјера за очување и повећање запослености", истакла је Мишићева.

     Приједлог ове стратегије је без образложења 18. маја повучен са дневног реда текуће сједнице Народне скупштине РС.

     Предсједник Конфедерације синдиката РС Обрад Белензада рекао је да се вјештачка слика ствара тиме што се за просјечну плату у РС рачунају само они радници који примају плату, а не и они који је не примају.

     "Тражимо да се порези и доприноси укину на теренски додатак, топли оброк и регрес јер то је једина помоћ радницама, а укинута им је, и да социјала пређе из предузећа на државу", рекао је Белензада.

     Према његовим ријечима, извоз треба стимулисати до нивоа инфлације.

     "Иако инфлације званично нема, чињеница је да је курс марке исти и кад је цијена горива било једну и сада кад је цијена горина двије марке", навео је Белензада.

     Он је додао да је Закон о јавним набавкама БиХ сметња привреди, да се стално чују критике тог закона, али да он и даље стоји и не мијења се ниједно слово.

     Предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић поздравио је Владине мјере и додао да их је потребно допунити.

     "Пословна заједница није задовљна законима о поштанским услугама, о заштити на раду и о привредним друштвима који обилију одредбама које значе финансијско оптерећење пословне заједнице, а које би се, уз мало договора, једноставно могле елиминисати", река је Ђурић.

     Он је додао да се неблаговремено врши поврат средстава привреди, као што су рефундације за боловања, а да се из привреде олако захвата, те да су пословној заједници потребни ефикаснији локална и републичка администрација, јавна предузећа и правосудни органи у привредним споровима.

     Ђурић је додао да пословна заједница није очекивала да ће Владине мјере ријешити све проблеме, али да ће бити задовољна ако се допуне и измијене у корист пословне заједнице.

     Мишићева, Белензада и Ђурић добили су одобрење да се посланицима Народне скупштине РС обрате у оквиру Информације о имплементацији Акционог плана за спровођење мјера за ублажавање негативних ефеката свјетске економске кризе на привреду РС.

     У току је расправа о овој тачки дневног реда.