Кукавичје јаје и паори

Рецепт, који је познат још из ере Слободана Милошевића, преко Ђинђића, Коштунице, Тадића, па до данас, а где се ватра најлакше гаси тако што се у редове оних који је пале убаци десантни јуришник режима, Ненад Чанак, да „буче и виче“, показао се још једном делотворним и у случају протеста пољопривредника због најбитнијег закона који се доноси од 2012. године. То је покушај да покаже себе као заштитника паора, а заправо је један од најодговорнијих за суноврат аграра уопште.

Чанак је успео оно што су шефови од њега и тражили: да оправдано незадовољни пољопривредници буду приказани као „они Чанкови“, „што се нешто буне и нешто хоће“, или, како Нешин газда каже: „Буне се они који раде за тајкуне“. Притом, они, не само да нису Чанкови, већ се буне с разлогом и хоће оно што је суштински потребно овом друштву.

Тако је још једна мисија успешно обављена – биће пара да се оргија на салашу и биће горива за моторне санке и ове зиме. Кукавичје јаје испилило је грамзиву птичурину, а у њеном кљуну завршили су сви захтеви и вапаји оних који од земље и за земљу живе. Шта нас, дакле, чека? Чека нас могућност да дефинитивно страни, а наводни инвеститор, рецимо купи, тј. закупи, 5.000 хектара у Срборану на 30 година и тиме уништи егзистенцију и производњу 400 газдинстава; имаћемо монополисте, који наше стратешке ресурсе добијају за шаку пиринча; имаћемо понижење, додатну девалвацију (као да нису довољно девалвирани) паора и њихову економску угроженост; имаћемо привредни дисбаланс.

А, он? Он ће имати леп поклон испод јелке од премијера. Заслужио је, био је добар ове године. Успели су обојица. А, кад се њих двојица радују успеху – то значи да ми, сви остали, можемо да тугујемо у неуспеху.

Аутор: Данијел Кулачин

Војвођанске новине