Русија је отпорна на „Отпор“, Блиски исток није

У децембру 2015. године руски председник Владимир Путин потписао је Стратегију националне безбедности. Једно поглавље носи наслов „Обојене револуције“. Очигледно је да руски лидер види значај оваквих револуција на потпуно другачији начин него Запад, објављено је на сајту „Шта се прича о Америци“.

Путин отворено каже да је обојена револуција „једна од највећих претњи за руску националну безбедност“. Русија и даље сматра да иза таквих револуција стоје „радикални покрети, који промовишу радикалну и националистичку идеологију, стране невладине организације, као и приватна лица“. Не можемо а да се не сложимо са овом проценом, објављено је на сајту „Шта се прича о Америци“.

Аутор књиге „Деоничарско друштво ’Револуциони‘ — ко стоји иза обојених револуција“ Алфредо Маки објашњава како се припремају такве револуције и наводи неколико организација које су запалиле фитиљ на Блиском истоку — пише италијанско издање „Ђорнале“, а преноси портал „Шта се прича о Америци“.

Али боље да почнемо од Београда, где се одржавају курсеви „Како се покреће добра револуција“, или, уколико користимо речник организације КАНВАС, како обезбедити „важне инструменте за покретање револуције“.

Ова организација је „произвела“ велики број активиста, међу њима и Мухамед Адела, једног од вођа египатског преврата 2011. године. Алфредо Маки подсећа да је „Отпор“ играо једну од водећих улога у свргавању Милошевића, а њен лидер Срђа Поповић тражио инспирацију у књизи Дина Шарпа „Од диктатуре ка демократији“. Касније је Поповић успео да пренесе стечена искуства у друге земље.

На тај начин је настао КАНВАС, који је играо јединствену улогу у револуцијама у Грузији, Украјини, и на северу Африке током „Арапског пролећа“. Наравно да „Отпор“, односно КАНВАС, није радио то о свом трошку, него је добијао финансирање из САД, рецимо, од организације „National Endowment for Democracy“ (НЕД) — 237.000 долара само 2000. године, плус информације од америчког пуковника у пензији Роберта Хелвија, познатог стручњака за тајне операције и аутора приручника за свргавање диктатора „Стратегија ненасилног конфликта“.

На списак организација које се баве дестабилизацијом земаља требало би додати и „Фридом хаус“, који је веома активан на Блиском истоку, тако што 80 одсто финансирања добија од представничког дома САД, као и Сената, преко горепоменуте организације НЕД. Како наводи Маки у својој књизи, управо НЕД је издвојио највећи део средстава за подршку и организацију „Арапског пролећа“.

Годину дана пре него што су на северу Африке почели нереди, НЕД је спонзорисао различите невладине организације у Тунису, Либији, Египту и Ирану. Овај новац је намењен за веома чудне циљеве, попут овог: „да се подигне свест о озбиљним претњама које очекују становништво земље“. На тај начин је рођено „Арапско пролеће“, па и хаос који је уследио након тога. ДАЕШ је такође једно од „достигнућа“ ових револуција.