Светска криза и судбина евра
Према Лисабонском споразуму о реформи ЕУ, на Европски савет су положена најшира овлашћења. Управо он је форум за политичке дискусије на највишем нивоу у кризним ситуацијама и превладавање неслагања између држава чланица ЕУ. Дуго, а Европски савет формално постоји од 1974. године, неопходности за овекво кризно реаговање није било. Пажња Брисела углавном је била концентисана не унутар, а ван граница организације - на Балкан, Русију и друге земље Источне Европе и ЗНД. Ипак сада пред ЕУ без претеривања стоји задатак сопственог политичког и посебно економског опстанка, сматра руководилац Одељења за општеевропску безбедност Института за Европу РАН Дмитриј Данилов.
Главни проблем данашње ЕУ види се у томе што је најјача светска финансијско-економска криза последње две године директно дотакла Европу. Главни фактори ове кризе су пад традиционалне иднустрије у земљама чланицама, њена тесна зависност од енергената ван граница континента, скупи социјални модели и програми, неопходност интеграције нових чланица у свој систем, које очигледно нису допринеле стабилности ни економије ЕУ, ни његове јединствене валуте.
Док је светска економија расла, Бриселу је полазило за руком да држи ове проблеме на нивоу затворених консултација у оквиру Европске комисије. Ипак требало је да се пољуљају светски финансијски центри (САД, нафтне монархије Персијског залива и земље Југоисточне Азије) па да европска економија почне да се руши. ЕУ није Америка. То је конгломерат држава разног нивоа. И овде је немогуће оперативно на председничком нивоу рализовати антикризне мере вредне на милијарде. Социјално-економски проблеми у Грчкој и Мађарској су постали фактор заоштравања предизборне борбе, пољуљана је економија Шпаније, Португалије и Италије - и постало је јасно да је ЕУ време да се бори не за просптеритетну Европу 2020, већ против ефекта домина који се шири. У Немачкој су већ повезали мајску оставку председника Хорста Келера са његовом опозицијом владином програму дотације Грчке. А победа фламанских сепаратиста на изборима 13. јуна у Бриселу директна је последица националног модела прерасподеле пореских сума из економски развијене Фландрије за потребе мање развијене Валоније.
Растуће неповерење европљана у институције ЕУ заједно са активизацијом сепаратистичких тенденција - тако је ЕУ пришла свом актуалном самиту, каже Дмитриј Данилов.
- Извор
- Восток
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
