Данас је Свети Трифун

Сви хришћани данас славе заштитнике искрене љубави. Православни верници обележавају Светог Трифуна, а западна традиција Светог Валентина.

Србска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди.

Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и свети Трифун.

Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у Охридском прологу владике Николаја Велимировића, према коме је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.

Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија.

Сахрањен је скромно, на сопствени захтев, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.

Свети Валентин

Свети Валентин, како пише владика Николај, био је епископ у италијанском граду Интерамни, где се прославио као исцелитељ брата римског трибуна Фронтана и Херимона, сина познатог философа Кратона, чиме је многе преобратио у хришћанску веру.

Валентин је са својим следбеницима посечен мачем 273. године, записано је у Прологу.

СПЦ дан светог Валентина обележава 30. јула, односно 13. августа, али не као заштитника заљубљених.

Из календара Католичке цркве, 14. фебруар је избрисан као дан посвећен светом Валентину, због, како кажу, жеље за смањење броја светих дана код оних светаца о којима није било јасних историјских чињеница.

Празник заљубљених

Обичај да се половином фебруара слави празник заљубљених потиче из времена античке Грчке и Рима, када су слављена божанства плодности и заштитници светости брака.

На Дан заљубљених, или Валентиново, обичаји су различити и све више се везују за потрошачко друштво, док се у православним храмовима и у православним домовима на Трифундан поштује претежно вековна традиција цркве.

Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помињу страдање светитеља Трифуна.

Србски народ у околини Зајечара посвећује му чак три дана славља, надајући се његовој заштити у зимско време, када вукови наносе огромне штете у тим крајевима, где је овчарство важна привредна делатност.

РТС