Патријарх Иринеј данас у литургију у Грачаници и на Газиместану.

Његова светост патријарх српски Иринеј служиће данас, на Видовдан, Свету архијерејску литургију у манастиру Грачаници, а затим и парастос на Газиместану.
 
Његовој светости саслуживаће администратор рашко-призренске епархије митрополит црногорско-приморски Амфилохије са члановима Светог архијерејског синода.

Раније је најављено да ће литургији у манастиру Грачаница на Косову и Метохији и парастосу на Газиместану присуствовати и амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, те министар за Косово и Метохију Горан Богдановић.

Град Крушевац у сарадњи са Одбором Владе Србије за његовање традиција ослободилачких ратова Србије организоваће комеморативну свечаност поводом обиљежавања 621 године од Боја на Косову.

Церемонија полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти биће одржана у 12.00 часова код Споменика косовским јунацима у Крушевцу.

Косовска битка или Бој на Косову вођена је на Видовдан (15/28. јуна) 1389. године на Газиместану, недалеко од Приштине, између српских и отоманских снага. Српске снаге је предводио кнез Лазар и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу отоманске војске налазио султан Мурат са синовима Јакубом и Бајазитом.

У првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а српски витез Милош Обилић успио је да убије султана Мурата. Његов син Бајазит је послије тога консолидовао своје редове и кренуо у противнапад, у којем је заробљен кнез Лазар. Према Бајазитовом наређењу, кнез Лазар је погубљен, након чега се отоманска војска повукла са бојишта и напустила Србију.

Први извори о самој бици говоре о српској победи, а тек касније се јављају наводи о нерјешеном исходу и српском поразу. Због тога се сматра да је сама битка завршена највјероватније српском победом или евентуално нерјешено, али она, према својим далекосежним посљедицама, представља отоманску победу.

Косовска битка је имала велики одјек у тадашњој Европи и успјела је привремено да заустави отоманско ширење у Европи. Бој на Косову је током наредних векова постао централни мотив српске народне епске поезије и централни мотив српског националног идентитета.

У колективном сјећању српског народа, Бој на Косову симболизује слободу, отпор туђину, његовање патриотизма, националног бића, витештва и херојства. Тај догађај био је прекретница у националној историји послије периода успона под владарима из династије Немањића.