Руска опозиција мења име

У Москви је одржан оснивачки конгрес партије Друга Русија, формиране на бази истоимене коалиције, која је фактички престала да постоји. Како је саопштио лидер Друге Русије Едуард Лимонов, формирајући партију опозиција отвара такозвани други фронт политичке борбе. Први је отворен у оквиру друштвеног пројекта Стратегија-31, који је господин Лимонов формирао у заштиту слободе окупљања. Главни циљ партије, како саопштава Комерсант, јесу избори за Думу 2011. године, на којима Друга Русија планира да учествује на законитим основама.

На питање неће ли Друга Русија поновити судбину Национал-бољшевичке партије (ова партија је проглашена за екстремистичку организацију, њена делатност на територији Русије је забрањена), господин Лимонов је изјавио да је спреман на борбу против власти.

Што се тиче сарадње са другим политичким удружењима, по његовим речима, партија је спремна да прими све који су расположени опозиционо према актуелној власти. Истина, господин Лимонов је признао да су до сада опозиционе странке само излазиле из Друге Русије.

Генерални директор Центра за политичку коњуктуру Михаил Виноградов сматра да партија Лимонова има могућности за пропаганду, али реалних политичких могућности нема.

У Русији постоји ниша за такозвану вансистемску опозицију, за њене представнике којих није тако мало и међу становништвом и међу елитом. Али легалне могућности за њихово учешће у политичком животу сада су ограничене. Грађење малопартијског система у земљи, повећани захтеви, између осталог према бројности партије практично отежавају данас могућности строго позиционој партији да легално учествује у изборним кампањама. И нема показатеља да су валсти спремне да се одлучују на неке тананије комбинације, које би дозволиле партији Лимонова да осигура себи место у данашњим политичким реалијама. А ако се говори о неким упечатљивим акцијама, Лимонов је несумњиво мајстор у том послу. Али за сада објективно није јасно како би то могло да допринесе учешћу његове партије у политичкој борби...

Био је то коментар генералног директора Центра за политичку коњуктуру Михаила Виноградова.