Људски ген и коза хранилица

Руске козе дају млеко са беланчевином човека. Јарићи са геном човека у ДНК појавили су се на фарми у Шаховском региону Подмосковља. Животиње су учесници пројекта БелРосТрансген и већ су дале прво потомство.

Експерименте добијања козијег млека које садржи беланчевину лактоферин научници из Русије и Белорусије започели су пре више од 5 година. Ову супстанцу садржи мајчино млеко и штити новорођенче од вируса и бактерија док се код малишана не формира сопствени имунитет. Беланчевина која се добија из млека трансгених животиња сасвим је идентична беланчевини из млека жене, објашњава шеф лабораторије трансгенезе Института за биологију РАН Јелена Садчикова.

 
Задатак је у томе да се помогне деци која су на вештачкој исхрани зато што када она добијају само вештачку храну и не добијају ову заштиту, она су подлежна разним инфекционим обољењима. Нажалост, врло често ова обољења доводе до леталног исхода.

Струћњаци су одабрали козу као испоручиоца људске беланчевине намерно. Ове животиње нису захтевне и отпорне су на болести. А што је најважније козије млеко не изазива алергију код деце. Како је утврђено, у млеку трансгене козе људске беланчевине чак је више него у мајчином млеку. Њена количина ће се регулисати како би у дечију храну доспевало тачно толико колико је предвидела природа.

Пре него што су увели људски ген кози, научници су експериментисали на мишевима. Пошто су истраживања спроведена на шест хиљада лабораторијских животиња постало је јасно: трансгеност је појава наследна, преноси се како по женској, тако и по мушкој линији до десете генерације. Сада се научници баве тиме како да увећају број коза са измењеним ДНК јер од два јарета само једно може да настави трансгени род - људски ген преноси се наследно са 50% вероватноће.

Као и сваки експеримент у области генетике, експримент је стекао и своје критичаре. Са неповерењем се односе према козијем трансгеном млеку неки лекари. Међу њима је и један од водећих алерголога Русије Јуриј Смолкин. По његовом мишљењу, млеко животиње никада неће моћи да замени мајчино. Истовремено, и Смолкин се слаже да се могу направити нове млечне смесе и да се тамо дода лактоферин, добијен из козијег млека.

Обе стране су једногласне у томе да се лактоферин, издвојен из млека козе, може користити као основа за лекове. Људска беланчевина има врло широк круг терапијског дејства и може се користити за лечење најразличитијих обољења. А млеко са геном човека још много стотина пута ће сместити у епрувету, пре него што оно доспе у дечију флашицу. Истраживања треба да докажу да је производ безопасан по децу.