Нова археолошка открића на територији Московског кремља

Кира Јегорова
Руска реч

Крајем 2016. године туристи ће моћи да уђу у Кремљ директно са Црвеног трга, кроз капију Спаске куле. Улазнице за ову туристичку путању продаваће се засебно.

То је 1. августа Министарству културе РФ наложио лично председник Русије Владимир Путин. Засада туристи могу да посете само музеје у Кремљу, а у њега улазе из Александровског парка.

 У новој дестинацији заинтересовани ће моћи да „завире” у археолошке ископине, где се лепо виде темељи бивших манастира – Чудовог и Вазнесењског, као и темељи малог Николајевског дворца. Московска царска резиденција из 19. века и манастири из 14. века срушени су током 1930-их да би се ослободио простор за изградњу војне школе.

Мали Николајевски дворац потиче из 19. века. Служио је као императорска резиденција за време посете чланова царске породице Москви. Дворац је срушен 1929. године, али у журби нису уклоњени темељи, него су само заливени бетоном, што је помогло у конзервирању историјских фрагмената грађевине.

Остаци ових древних здања откривени су приликом археолошких ископавања у источном делу Кремља 2016. године.

ТАСС/Сергеј Савостјанов

„Пронађени манастирски темељи су право археолошко откриће. Пре почетка ископавања нико није чак ни претпостављао да је тамо нешто могло остати”, коментарише Константин Михајлов, координатор грађанског покрета „Архнадзор”.

TAСС/Антон Новодерешкин

Мушки Чудов манастир је основан 1365. године. Посебну улогу је имао 1598-1613, када је у Русији било Смутно доба. Наиме, управо из овог манастира је побегао монах Григорије Отрепјев, који је затим постао цар-самозванац, односно лажни Димитрије I. У Чудовом манастиру је 1812. године био смештен Наполеонов штаб, као и поједини његови гардијски пукови. Манастир је срушен 1929.

„Улаз кроз Спаску кулу је логично решење, с обзиром на путању. Туристи увек долазе да виде Црвени трг, и тај долазак могу да заврше посетом ископина”, коментарише Олга Ситњик, сувласник пројекта ExploRussia који организује индивидуална туристичка путовања за странце.

TAСС/Антон Новодерешкин

У женском манастиру Вазнесења Господњег, подигнутом 1386. године, припремане су за венчање невесте руских царева. Храмове у овом манастиру градили су најбољи неимари, а међу њима и Карло Роси. Вазнесењски манастир је био последње уточиште великих кнегиња и царица Старе Русије. На његовом некропољу има око 70 гробова. Срушен је 1929. године.

У овом тренутку у Москви нема археолошких „прозора”, тако да ће ово бити први сличан пројекат у граду, каже Михајлов. „То је светски тренд – да се туристима и житељима града покажу ’дубине градске историје’ у буквалном смислу. То се може видети у Риму и Лондону. У Бечу су поједине древне грађевине чак постале део подземних пролаза или засебни павиљони метроа”, објашњава експерт.

У налогу који је председник издао Министарству културе помињу се и планови за археолошко проучавање источног дела територије Кремља. То фактички значи да се оснива трајна кремаљска археолошка експедиција, сматра Михајлов. „То је заиста одлука без преседана, јер археолози никада нису проучавали територију Кремља. Можемо очекивати нова открића”, каже Михајлов.

Кира Јегорова
Руска реч