Црква не мијења заставе како вјетар дуне

Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Амфилохије јуче је казао да је функционер ДПС-а, Светозар Маровић салутирао и клањао тробојкама и са и без петокраке. Амфилохије је то поручио Маровићу, након што је овај поставио питање митрополиту због чега на црквама нема и црногорске заставе, већ су истакнута само српска обиљежја. Митрополит црногорско-приморски је Маровићу одговорио по осам тачака, објашњавајући му какво је значење обиљежја и чије су заставе на црквама.
- Вексилологија као помоћна историјска наука која се бави историјатом и проучавањем застава каже да тробојка (или триколора) није искључиво ни српска ни црногорска, већ је као симбол слободе прихваћена послије француске револуције у многим државама Европе (Француска, Италија, Русија, Белгија...) Данас је тробојка, у разним комбинацијама боја и њиховом распореду, најраспрострањенија застава у свијету - објаснио је Амфилохије, Маровићу.
Он је додао како крст са оцилима на заставама није изум ни Србије ни Црне Горе већ је православно византијско насљеђе, времена династије Комнена (11.вијек). Оцила уствари нијесу оцила него четири слова В која значе: "Василев василеон воитха васили - Царе царева помажи Цару".
- Не треба изгубити из вида да су једини Црногорци у свијету, тај крст са таквим оцилима носили (неки га и данас носе) на својој капи и својој глави! Реплика прве заставе Црне Горе из времена Црнојевића управо се може једино видјети на средишту Митрополије црногорско-приморске, Цетињском Манастиру – духовном огњишту Црне Горе. За оне који не знају, та застава је била црвена са бијелим двоглавим орлом са грба на Цетињском Манастиру. Застава из времена духовних и световних владара, митрополита Петровића, била је крст на бијелој подлози - навео је Амфилохије.
Државна застава из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе, каже он, била је тробојка.
- Пред тробојком (без или са петокраком) сте и Ви, Маровићу, до јуче салутирали и клањали, као пред државном и партијском заставом. Иначе, тробојка са крстом и оцилима је постала и до данас остала црквена застава. С обзиром на то да Црква није као партије, то и сами знате, да би мијењала капе и заставе, како који вјетар дуне, није никакво чудо што је Ваши Грбљани (а не само они) и данас највише воле и истичу на својим храмовима. То расправите са њима, а не самном, јер нити сам им забранио нити наредио коју ће заставу истаћи. Може се рећи да је управо тробојка са крстом и оцилима најдуже била духовни симбол Црне Горе. Тробојка као симбол слободе, крст као симбол вјере и оцила као симбол византијског и царског православног насљеђа, тешко да могу православним вјерницима сметати - истакао митрополит црногорско-приморски.
Он је навео да је црква по Уставу одвојена од државе и није у обавези да истиче било чију државну заставу, као што држава није обавезна да истиче црквене заставе.
- По мени, ко хоће да истакне тек компоновану државну заставу, нека је истакне, а ко жели да истакне црквену и народну – зар је то преступ. Чудно је да прије неколико година ниједном државном органу није сметала албанска застава са називом "независног Косова" која је била истакнута на једном од објеката Народног музеја Црне Горе, а очигледно данас смета застава која је у правом смислу била духовни али и државни симбол Црне Горе, више од два вијека - наводи се у реаговању митрополита црногорско-приморског Амфилохија