ЕПС остаје у власништву државе

Не верујем да ће доћи до већинске приватизације НИС-а, каже министар рударства и енергетике Александар Поповић

ПОЛИТИКИН ПОСЛОВНИ КЛУБ
Енергетика ће предстојећу јесен, која се у нашим условима увек најављује као врућа, по свој прилици додатно загрејати. Александар Поповић, министар рударства и енергетике у Влади Србије, гостујући у Пословном клубу Политике, најавио је за јесен усвајање закона, а потом и расписивање тендера за избор стратешког партнера за докапитализацију НИС-а, јавни позив за избор стратешког партнера за завршетак Колубаре Б и трећег блока Термоелектране „Никола Тесла Б”.

Да ли очекујете приватизацију Електропривреде Србије (ЕПС), колико је то реалан процес у овој години?

Не планира се никаква приватизација ЕПС-а. Када кажем приватизација желим да разјасним да се не планира да у предузеће које данас зовемо ЕПС уђе други капитал осим државног. У овом моменту ЕПС ће остати у стопроцентном државном власништву, али наравно не кажем да ће тако бити вечно. Неопходно је, међутим, да се ЕПС реформише. Јер, без обзира на све досадашње позитивне помаке којих је било и којих има, највећи број економских показатеља ове компаније је и даље лошији од сличних у окружењу. Уз реформу, то јест појефтињење функционисања ЕПС-а, измену политике према великим потрошачима и корекцију цене струје, можемо да остваримо оно што је дугорочни план – да покушамо да направимо озбиљног регионалног играча који би био у државном власништву.

За септембар се најављује ново поскупљење електричне енергије. За колико?

Питање поскупљења и евентуалне висине поскупљења је ствар о којој се пита Агенција за енергетику, не министарство. Али, ако мене питате, верујем да је у наредним годинама неопходно кориговати цену тако да се дође до око 5,5 евроценти по киловат-сату. ЕПС би са том ценом могао не само да функционише несметано већ и да издваја знатан новац за инвестиције. Међутим, потребно је имати у виду и социјални аспект читавог проблема. Зато сам ја лично радије за више малих и одложених поскупљења него за једно од 10 или 15 процената. Али, понављам, ово је мој лични став, релевантан је став Агенције за енергетику.

Да ли ћемо градити нове електране и где?

На јесен ће бити расписан тендер за стратешког партнера са којим ће се окончати градња Колубаре Б, као и партнера са којим ће се изградити трећи блок ТЕНТ Б. Верујем да ће на јесен моћи да се донесе и коначна одлука о томе како ћемо, заједно са Републиком Српском, на најбољи начин искористити потенцијал слива Дрине.

Повећате цену струје да бисте омогућили инвестиције, али то политички није популарно. Протеклих година убеђивали су нас да ММФ одређује цене. Шта на то кажете?

ММФ неће одређивати цене, барем не док сам ја министар.

Спремни сте на тај непопуларни потез?

Верујем да ће цена у будућности морати да се коригује, али је, као што сам рекао, права адреса за ово питање – Агенција за енергетику. Међутим, не може цена струје да буде крива баш за све. ЕПС мора да буде оперативнији и јефтинији, мора се на чистац истерати питање цене струје за индустрију, а верујем да постоје и начини како ЕПС може да приходује и од нетрадиционалних делатности. Наравно, без обзира на то што је цена струје у Србији међу најнижим у окружењу и Европи, неопходно је водити рачуна, како сам већ рекао, и о социјалном аспекту целог проблема, односно о домаћинствима која ће имати право на извесну субвенцију цене електричне енергије. То ће бити могуће након што се изради јединствени систем социјалних карата за свако домаћинство. Само на тај начин ми ћемо моћи да направимо заиста праведан систем и да слојеви становништва са најнижим примањима буду заштићени.

Шта треба учинити да житељи јужне српске покрајине имају струју?

Контактираћемо са Унмиком и покушати да нађемо решење. Дакле, са Унмиком, јер за нас он постоји, а не некаква влада Косова или КЕК (косовска електропривреда). Ми ћемо дати понуду која ће бити коректна и омогућити релативно пристојно снабдевање енклавама на Косову и Метохији. Након тога ћемо видети да ли ће струја Унмику бити средство за манипулације и политичке притиске на Србе на Косову и Метохији, или  ће превладати разум.

Имамо информацију да је ЧЕЗ склопио уговор да по веома доброј цени из Чешке испоручује струју на Космет. Шта о томе мислите?

То је ствар Унмика и ЧЕЗ-а. Све што је нама важно јесте да људи на Косову и Метохији имају струју. Подсетићу на елементарну чињеницу – електране на Косову су производиле више струје 1998. године него данас.

Да ли планирате испоруку генератора у селима где нема мреже?

Да, тамо где је неопходно, манастирима и изолованим заједницама. Свугде где струја на други начин неће моћи да се испоручује.

Причате о угљу, а он је, као што знате, прљава технологија. Да ли имате у плану неку развојну стратегију?

Потребно је да направимо јасну стратегију, заправо, боље речено, јасан план за искоришћавање алтернативних извора енергије. Верујем да ћемо на јесен у Београду моћи да представимо тај план. Наравно, потенцијали се знају, на пример преко 800 локација за подизање мини хидроелектране, што би нам донело нешто испод 700 мегавата. Нису занемарљиви ни капацитети за добијање еолске енергије у појединим деловима Србије, велики је потенцијал и у биомаси... Само, велико је питање и цене тако произведене струје, која је, у највећем броју случајева, за сада знатно скупља од оне коју производи ЕПС. Потребно је, и то је највећи задатак, израдити систем који ће произвођачима енергије из обновљивих извора омогућити да раде са профитом.

Кажу да приватизација НИС-а касни због тога што се држава тешко одриче функција у јавним предузећима и да ће се НИС продавати када у буџету буде понестало пара. Ипак сте за јесен најавили тендер за НИС?

Постоји стратегија, коју је усвојила претходна влада, која, поједностављено, предвиђа да стратешки партнер купи 25 одсто власништва, а да има обавезу да инвестицијама дигне свој удео до 37,5 одсто, тј. да у првом и другом кораку већински пакет остане држави. Ја апсолутно подржавам овај концепт. Отворила су се, међутим, нека нова питања у вези са том стратегијом, пре свега у вези са поделом деоница НИС-а запосленима и грађанима. Приватизациони саветник би требало да на питања одговори, и да онда влада усвоји можда модификовани концепт. Не верујем да ће доћи до суштинске промене, то јест верујем да ће и у новом концепту већински удео остати државни. На јесен нам следи, ако све буде по плану, усвајање закона који би регулисао власничку трансформацију НИС-а, а након тога и тендер.

Колико штети одлагање приватизације НИС-у?

– Свакако да је потребно што пре покренути процес избора стратешког партнера, али постоје објективни оквири у којима живимо. Да је претходна влада донела одлуку да крене у приватизацију, била би нападана зашто то чини у тренутку када су расписани избори. Пошто то није урадила, сада је питање зашто посао није завршен и колико одлагање штети. Идеалних ситуација нема.

Какав је став владе према изјави да се банке отимају ко ће дати кредит НИС-у за реализацију инвестиција?

Нисмо добили никакву званичну информацију о томе. Када је будемо добили, заузећемо став.

Шта је са Банатским Двором, јер иде зима, а немамо сопствени резервоар гаса?

Није реално очекивати да складиште у Банатском Двору буде операбилно пре зиме 2008/09. године. Уз окончање радова на инсталацијама неопходно је, између осталог, напунити складиште и то прво тзв. јастучним гасом па тек онда гасом који би био коришћен у моментима повећане тражње. То је реално могуће тек у року који сам навео.

А „јужни крак” гасовода?

О томе ће се обавити озбиљни разговори са руском страном. У овом моменту имамо потписан меморандум из децембра прошле године између министарства и руских партнера, а основна идеја је да се део Европе снабдева руским гасом великим гасоводом капацитета 20 милијарди кубних метара који би ишао преко наше територије. То јесте наш врхунски интерес, јер бисмо постали транзитна земља, уз све погодности које то носи, али бисмо се додатно обезбедили неопходним количинама гаса. То је, дугорочно, приоритет, али морам да нагласим да и друге земље региона имају интерес да такав гасовод прође преко њихове а не преко српске територије.

Шта је краткорочни приоритет?

Сада је важно снабдети се руским гасом барем из још једног правца осим постојећег преко Хоргоша. Решење је у изградњи гасовода Ниш–Димитровград–Дупница–Софија.

Ако ова зима буде оштра, а ми технички не можемо да повучемо више гаса – шта је алтернатива?

Министарство ће учинити све што може да обезбеди неопходне количине свих енергената, али не можемо у кратком року да изградимо нове капацитете или нове гасоводе. Ми смо издали све неопходне дозволе за градњу гасовода Ниш–Софија, тако да што се тиче српске стране градња може сутра да почне.

У јулу ћете разговарати са Русима о гасоводу, али да ли сте нешто, ипак, обећали Русима?

Не. Шта сам могао да им обећам? Без обзира на све спекулације, јасно је да ће процес приватизације ма чега ићи у складу са законом, а такође је јасно и да су прави пословни договори они који су у обостраном интересу. Ја верујем да је и изградња гасовода Ниш–Софија, као и великог гасовода преко српске територије управо у најбољем интересу и Србије и Руске Федерације.

Да ли је енергетика заиста главни српски бренд?

Верујем да ЕПС и НИС могу да буду озбиљни регионални играчи. Као и да можемо да будемо битна земља за транзит гаса. Истовремено мислим и да неупоредиво више може да се уради са алтернативним изворима енергије. Надам се да сам одговорио на ваше питање.

Шта са споровима око имовине НИС-а, поготово у Хрватској и на Косову и Метохији?

Питање имовине НИС-а у Хрватској остало је отворено, и мислим да је сасвим јасно да смо заинтересовани за ту имовину. Она припада акционарском друштву које је у државној својини. Што се тиче имовине на Косову и Метохији тражићемо све што је отето, ако је неопходно и преко европских судова. Верујем да ће повољно коначно решење статуса Косова и Метохије донети и решење овог проблема мимо судских коридора.

Како решити велике дугове за гас?

„Србијагас” је јавно предузеће, послује на комерцијалним основама, дакле нема простора за било какав опрост дугова. Дужници морају да се обрате „Србијагасу” и покушају да нађу начин како да најбезболније реше питање дугова. Иначе ће те дугове морати на неки начин да измири држава, дакле сви ми. Не мислим да је то поштено.