Направили смо нову Војску

У случају проглашења независности Косова, Војска Србије реаговаће како јој се нареди. Елементарна ствар у демократијама у односу војник-грађанин-држава је да војник спроводи одбрамбену политику власти изабране од стране грађана. Држава има монопол над применом силе, посебно војне. Војска нема право да води самосталну политику. Осим тога, онај коме је држава поверила оружје мора бити у стању да каналише емоције - каже за "Блиц" генерал-потпуковник Здравко Понош, начелник Генералштаба Војске Србије.

Део политичког врха упозорава на прекид односа са земљама које прихвате независност Косова, за коју се залаже САД. Има ли то било какве последице по имплементацију ВС у Партнерство за мир?
За нас су релевантне одлуке Скупштине, Владе и председника. Војска не треба да реагује на дневне натписе и изјаве у штампи.

Траје ли битка за смер у којем ће ићи Србија - ка даљем приближавању НАТО или ка заокрету према Русији?
Са становишта међународне војне сарадње, то нису опције која једна другу искључују. Одлука о уласку у Партнерство за мир је одлука државе и, сада када смо у том програму, војска покушава да максимално искористи могућности које су јој се тиме отвориле: не видим да је то нешто што нас неминовно отклања од једне ка другој страни. У Партнерству за мир је и Русија. Прецизније, Русија и НАТО имају и посебан програм сарадње.

Како сте се осећали док се о вама на позицији начелника Генералштаба преговарало као о делу пакета о преговорима о формирању владе?
Мој посао је, између осталог, прављење бригада, а не владе. Знам само да таква врста трговине није обележје развијених демократија.

Да ли је војска партијски подељена?
Не. Припадници Војске имају бирачко право и с тиме почиње и завршава њихово учешће у изборном циклусу. То је питање личних, а не колективних афинитета и процена у давању поверења некој политичкој опцији. Војска, односно њени припадници, оптерећена је као и већина становника Србије стандардом, квалитетом живота, да ли ће имати пристојну плату, да ли ће решити стамбено питање, на који начин да купе деци књиге...

Да ли још траје провера војних објеката у Србији како би се установило да ли се тамо крију хашки оптуженици, пре свих Ратко Младић?
Војна полиција, која по налогу министра одбране проверава све објекте широм Србије, од малих напуштених до оних са 1.000 војника, до сада није пронашла никакве трагове који би указивали на то да тамо борави или је боравио неко од хашких бегунаца. Провере још увек трају. Људи ангажовани у тој операцији не знају који објекат ће проверавати до момента поласка у акцију. Тај посао још није завршен.

Надлежни сте за војну полицију. Да ли сте дошли до неких сазнања о убиству војника у касарни на Топчидеру? Да ли верујете да су се међусобно поубијали?
Најважније је да се што пре реше ти случајеви, а не шта ја верујем. Војни судови више не постоје и то је сада ствар цивилног правосуђа. Али, у интересу војске је да се то реши. Судски поступак је у току и војска и МО над тим немају надлежности. Али, оно што је до нас спремни смо да урадимо. Даћемо сва документа која ми имамо, а која су суду или адвокатима породица потребна. Најгора је варијанта да постоје различита тумачења која остављају сумњу да војска ту нешто скрива.

Реорганизација Војске управо је завршена. Има аналитичара који кажу да наша војска никада није била мања ни слабија?
Модел великих стајаћих војски из времена хладног рата је застарео. Хладноратовски приступ са огромним војскама које чекају на граници имагинарног непријатеља је напуштен. Најважније, није примерен безбедносним изазовима с којима се Србија суочава. Ми димензионишемо војску примерену нашим могућностима, а у складу са садашњим безбедносним изазовима. Неке од бивших јединица нису биле јединице у реалности, већ само на папиру и питање је да ли сте и како могли да их употребите. Шта нам је вредела техника, ако нисмо имали довољан број обучених људи да с њом рукује и ка смо имали велики број непопуњених јединица, компликовану и скупу логистику, недовољно мобилне јединице. Имали смо командни кадар, али не и војнике да попуне те бригаде, ни на тренутном служењу ни у резерви. Укратко, нерационална и скупа организација.
Зато смо и настојали да у овој реорганизацији направимо бригаде које имају реалну борбену моћ, за које већ знају колеге из других земаља. И цене брзину којом смо то постигли.

Како изгледа Војска Србије данас?
Наша војска сада изгледа потпуно другачије него што је изгледала 13 месеци раније. То више нису бригаде на папиру. С друге стране, сада немамо више потпуковника него поручника, као што је било донедавно. Отписали смо технику која је неупотребљива, попут тенкова Т55 који у евентуалном сукобу с неком озбиљном војском не могу да ураде посао. Бесмислено је било да заваравамо себе да то имамо на бројном стању. Сада имамо бригаде с већим маневарским могућностима, које нису везане само за свој град, лако покретљиве, које могу брзо да заврше посао, са употребљивом техником и људима који су у стању да се снађу и ураде свој посао ту или на неком другом месту, где је већ потребно.

Министар Шутановац изјавио је да је војни буџет довољан за пуко преживљавање војске?
Имамо огромне персоналне трошкове. Међутим, нисмо желели да говоримо да су нам потребни већи станови, веће плате и веће бенефиције да бисмо могли да функционишемо. То ништа не би решило. Зато смо прво покушали да урадимо шта можемо сами, са парама које имамо. Формирали смо војску која је много употребљивија користећи постојеће ресурсе. Милионе километара смо прешли формирајући јединице, тенкови и тенкови су прешли из Војводине на југ Србије. Радили смо то из редовног буџета и успели смо да завршимо реорганизацију војске по Стратегијском прегледу одбране у првој половини 2007. године. Формирали смо бригаде, попунили их најквалитетнијим људима и најквалитетнијом опремом коју имамо. Сада тежиште пребацујемо на обуку.
Определили смо се да прво покажемо у пракси да заслужујемо другачији рејтинг војске него што је био последњих петнаест година. Сада када смо урадили доста тога у оквиру постојећих ресурса и када, верујем, имамо бољи рејтинг, они који имају политички мандат могу да траже више пара. Али још тога зависи од нас. А то је решавање неповољне структуре унутар буџета војске. Има ту доста простора да се боље уреди систем и да се паре троше рационалније. Морамо више да трошимо на оперативне потребе и инвестиције на уштрб великих персоналних трошкова.

Мислите на пензије?
Између осталог. То треба да изађе из буџета одбране. Јер од 60 милијарди, 20 милијарди иде за пензије. Треба изменити и систем бенефиција који није примерен садашњој војсци. Када прерасподелимо новац из буџета, моћи ћемо многе ствари да урадимо, да повећамо плате, направимо боље услове смештаја за војнике, квалитетнију опрему. То опет неће бити довољно да купујемо велике системе. За тако нешто треба нам ипак посебан државни фонд, јер то се ни у једној земљи не купује из редовног годишњег војног буџета. Ако за један борбени авион с опремом треба 50 милиона евра, јасно је да то не можемо из буџета.

Авијација је била посебна критична тачка. Да бисмо имали просечну авијацију, шта нам треба и када очекујете први нови борбени авион?
Било би добро да нови борбени авиони почну да пристижу већ 2010. године и да у догледно време имамо дванаест нових борбених авиона. Потребни су нам и хеликоптери и транспортна авијација. Али неразумно је да очекујемо да се то реши ове године.
Имамо авијацију која може да чува наше небо, изводи обуку. Већ сада имамо повећан број сати летења у односу на претходне године. Користећи ову авијацију с овим безбедносним изазовима, можемо да премошћујемо проблеме, али не у недоглед.

Шта је Војсци Србије данас најпотребније?
Треба нам низ ствари, од личне опреме војника до савремених средстава везе. Цивилни комуникациони системи, укључујући мобилну телефонију, показују колико су напредовале телекомуникационе и информационе технологије. Из буџета не можемо финансирати комплетну измену система веза, што је потребно јер војска мора да изађе из фреквенцијског опсега који се прерасподељује цивилним корисницима, а за то је потребна нова техника. Постоји одлука Владе Србије да војска добије новац за то. Већ је нека опрема стигла од страних угледних произвођача и тренутно је у фази испитивања.

Које је бројчано стање војске?
Сада мирнодопска војска, без Министарства, има нешто више од 27.000 припадника, колико је и планирано да буде ове године. Како буде ишла професионализиција, тако ће се смањивати број војника на редовном служењу војске и повећаваће се број професионалних војника.

Шта следи у даљем току реформе војске?
Сада када смо успоставили организациону структуру, приоритети су нам обука, модернизација и професионализација, значи подизање квалитета. Све ово треба да прати и одговарајућа социјална реформа.
Краткорочно, потребно је да што пре престанемо да обезбеђујемо празне касарне које смо напустили. Без обзира што у њима више нису стациониране јединице, и даље је војска одговорна за њих и има трошкове. Сувишну и стару технику из тих касарни треба да групишемо и да је се решимо.

Цивилно служење – фарса

Цивилно служење војног рока изродило се у фарсу. Колико се оно показало оправданим и корисним?
Трошкови таквог служења иду на терет војног буџета, а војска нема од тога користи. Не кажем да је цивилно служење бескорисно и непотребно. Али део трошкова цивилне службе сносимо ми, као, на пример, здравствену заштиту, а ту спада и оправка зуба, а и естетска хирургија. И многи проблеми који прате цивилно служење, укључујући саобраћајне незгоде, проблеми су Војске. Мислим да цео тај сет трошкова и проблема треба изместити из система одбране према оним институцијама које имају користи од цивилног служења. С друге стране, ми више немамо мањак регрута. Смањене су формацијске потребе, а одзив регрута у јунској партији зависно од региона је преко 90 одсто. Надам се да је овако висок одзив регрута последица и подизања угледа војске. Лепо звучи када имате у урбаној средини као што је београдска тако висок одзив.