Бета блокатори чисте артерије

Љекови против крвног притиска из групе бета блокатора могу да помогну против загушења артерија што објашњава њихову већ уочену превентивну улогу кад су у питању срчани удари и такозвана "изненадна срчана смрт", закључили су амерички стручњаци са Кливлендске килинике у Охају.
Та врста љекова је јефтина, али нека истраживања показују да се не преписују толико често колико би било пожељно, пренио је Ројтерс.
Тим из Кливленда на челу са доктором Стивеном Нисеном до оваквог закључка је дошао анализирајући резултате четири истраживања којима је било обухваћено укупно 1.500 пацијената, од којих је њих 1.100 узимало бета блокаторе.
Већина пацијената који су узимали бета блокаторе, такође су користили "коктел" љекова за срце, укључујући аспирин, АЦЕ инхибиторе, блокаторе канала калцијума, нитрате и статине.
Уочено је да су у почетку истраживања пацијенти који су узимали бета блокаторе имали у сличној мјери закречене артерије као и они који нису узимали ове љекове. Временом, међутим, закречење њихових артерија се смањило, док је код осталих пацијената остало непромијењено.
Као што се и очекивало и љекови из групе статина дјеловали су као чистачи артерија, али дејство бета блокатора на смањење закречења артерија било је независно од дјеловања статина. Закључак кливлендског тима је да бета блокатори "вјероватно успоравају напредовање коронарне атеросклерозе".
Ови љекови функционишу тако што блокирају хемијска једињења као што су епинефрин, адреналин и норепинефрин која представљају "преносиоце порука" везаних за стрес. Бета блокатори регулишу и срчани ритам, али пацијенти који их узимају често се жале на збрканост мисли и сексуалну дисфункцију.
Нисенов тим, међутим, поручује да резултати њиховог истраживања поткрепљују препоруку неколико панела експерата да бета блокатори буду љекови који се континуирано узимају.

Путовања "воде" до тромбозе

Путовања више од четири часа без помијерања прије свега у авионима дупло повећавају опасност од стварања венске тромбозе која може бити смртоносна, упозорила је Свјетска здравствена организација (СЗО).
Резултати истраживања СЗО показали су да се и код путника који за кратко вријеме обаве више путовања авионом повећава опасност од стварања крвних угрушака.
Опасност, међутим, не престаје потпуно када се лет заврши, већ траје још отприлике четири седмице.
Код путника који се не покрећу више од четири часа путовања возом, колима или аутобусом опасност се такође повећава.
Венска тромбоза настаје усљед стварања крвних угрушака у дубоким венама, углавном у доњем дијелу ногу, а затим се креће по организму и стиже до плућа блокирајући циркулацију крви.
Први симптоми венске тромбозе су бол, осјетљивост на додир и оток у обољелом дијелу ноге, каже се у студији СЗО о опасностима приликом путовања.
Када угрушак стигне до плућа пацијент осјећа болове у грудима и респираторне сметње, а уколико се не приступи лијечењу постоји опасност од смрти.
Та опасност се, како сматрају стручњаци СЗО, може смањити уколико се мишићи на листовима ноге активирају прављењем кружних покрета зглобовима стопала и ако се не носи узана одећа и не конзумирају седативи и веће количине алкохола, пренијели су француски медији.

ДР ОЛИВЕРА КОВАЧЕВИЋ, ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГ, ПМУ "ДР СЕМЕНОВА" БУДВА
Аугментација меких ткива

Аугментација (увећавање) меких ткива подразумијева убризгавање супстанција ("филлера") за попуњавање и козметско покривање дефеката у меким ткивима, тј. у дерму (средњи слој коже). Индикације за ову технику су меки, депримирани ("увучени") ожиљци, фиброзни ожиљци, боре средње дубине (радијалне периоралне, боре око усана, назолабијални сулкуси, назначене линије на кожи које повезују нос са угловима усана).
Филлер се убризгава у папиларни или ретикуларни дерм (површни или доњи дио средњег слоја коже).
Код свих филлера нехуманог поријекла постоји могућност стварања алергијске реакције, па се мора спровести епикутани алерго тест најмање мјесец дана пре започињања терапије. Други проблем је деградација (уништавање) филлера од стране мононуклеарног фагоцитног система (систем ћелија за одбрану организма), што захтијева понављање процедуре на 3-6 мјесеци, у зависности од врсте филлера и брзине разградње.
Најпознатији филлери су колаген, фибрин и силикон. Примјена силикона се ограничава због потенцијалног карциногеног ефекта. За примјену колагена апсолутна контраиндикација су системске болести везивног ткива.
Најпознатији хумани филер је аутологно масно ткиво које се добија екстракцијом са глутеусне регије и потом имплантира у зоне ожиљака или бора исте особе. Ова је техника све популарнија и зове се липоињекција или аутологна трансплантација масног ткива. Овдје нема опасности од алергијских реакција, али се и ова техника мора обнављати након годину дана.