Петар Велики: реформатор руске кухиње

Реформе Петра Првог су обухватиле све сфере живота Русије коју је он натерао да се пропиње. Није остала по страни ни руска кухиња. Из Европе је цар донео много гастрономских новитета који су променили  националну кухињу. Ту спадају и нова јела, и начини припреме, и кухињски предмети.
 

С именом Петра обично повезују узгајање у Русији кромпира, који су људи дочекали с неповерењем, али се он временом претворио у други хлеб. Постоји верзија  да је цар Петар пробао кромпир у Холандији, те је послао грофу Шереметеву врећу кромпира с наредбом да се кромпир узгаја у Русији. Тешко је рећи да ли је то тако, али се кромпир одомаћио у руској кухињи.
 

Историчар Василиј Кључевски је писао: То је био чудновати цар! Он је радио као морнар, облачио се и пушио као Немац, пио вотку као војник, псовао и тукао се као гардијски официр.
 

Уствари  Петар  није био пробирач у јелу, он је волео једноставну храну. На пример, јео је црни хлеб, кашу од јечма, шчи од киселог купуса. Умереност Петра Првог би увек запрепастила савременике. Међутим, Петар је поред тога много јео. Често би му пребацили што у време поста једе месо јер није много волео рибу. Уствари му је 1716. године Цариградски патријарх  због здравственог стања послао дозволу да једе месо у време свих постова осим недеље дана уочи причешћа. Међутим, Петар се бринуо не само за себе: он је добио дозволу тог истог патријарха за своју војску да једе мрсну храну када се налази у иностранству у време похода.
 

Обично би Петар доручковао на брзину, али добро. Затим би радио неколико сати. Приликом посете адмиралитету он би обично попио чашу вотке, онда би појео ђеврек и поново радио све до ручка.  Приликом ручка цар није подносио присуство бројних слуга - историчари  кажу да је то чисто холански обичај.

Што се тиче обичног јеловника Петра Првог, то је мешавина руске традиционалне кухиње и европске. Младе ротквице, лимбуршки сир, тањир чорбе, аспик, шунка, каша и пржена патка у киселом сосу с луком и киселим лимунима - то су омиљена његова јела, неопходан услов његових ручака. Мозељска, мађарска вина и вино ермитаж је он волео више од других.  Волео је он такође квас и вотку од аниса. Није избегавао ни пиво.
 

Од младих ногу је Петар заволео кафу - он ју је дословно силом увео у обичај у Русији.  То горко пиће је он упознао у Москви у Немачкој четврти. Цар би често  натерао своје поданике да пију  кафу приликом  гозби где су поред кафе служили егзотичне чоколаду и лимунаду.
 

Историчари пишу да су као есцајг за цара ставили  дрвену кашику, украшену слоновачом, нож, виљушку од кости. Међутим, многи савременици сведоче да је цар Петар више волео да једе рукама, игноришући виљушку.  Међутим, тај исти Петар се трудио да уведе европску етикецију.  1717. године је био издат први у  Русији приручник за правила лепог понашања. Тамо је писало: Недолично је рукама или ногама тумарати, већ треба јести мирно. Виљушком или ножем се не сме цртати, ни куцати по тањирнима, столњаку, већ треба  седети право, а не сагињати се.