Место младеначког испита
Као многи наши манастири и Јошаница је добила име по реци, која протиче поред. Али, у овом крају постоји предање које каже да су и манастир и река добили име по испоснику Јоши, који се подвизавао у пећини испод брда Шареника, која и данас постоји. Одакле је дошао и шта се са њим догодило, не зна се. Остаје само прича да је био први стални становник овога краја. Од мештана Прњавора може да се чује и прича да је неко из пратње кнеза Лазара, можда чак и он сам, ранио Јошу приликом лова. Несрећног испосника су пренели у неко мало склониште на месту где је сада манастир, на којем је он напустио овај свет а храм је касније подигнут на месту његовог упокојења. Легенде се памте и препричавају, а по остацима живописа и стилу градње храма закључује се да је узор његове градње могао да буде храм манастира Каленић, грађен у стилу моравске школе. Додуше, доста поједностављеном.
![]() |
Потом долази учешће у Хаџи-Продановој буни и сарадња са монахом Ђенадијем из Трнаве, и долазак кнеза Милоша 31. јула 1815. године на договор са владиком нишким Милентијем. Била је то припрема за преговоре о миру изасланика кнеза Милоша и Марашли-Али-Паше. Ту је 12. или 13. августа 1815. године састављена жалба (истаније), која је упућена у Цариград, у којој су описана сва злодела која су Турци чинили у Србији. У манастирској архиви сачуван је податак да је тим поводом кнез Милош поклонио манастиру три звона (1832), али су она скинута и однета током Првог светског рата. Нова су постављена тек 1923. године.
У манастирској порти налази се гробница породице Милоја Теодоровића, кнеза и војводе левачког из времена Карађорђа, који је рођен у једном од суседних села. Био је вођа устанка у овом крају. Милоје је био и Милошев изасланик при закључењу мира са Марашли-пашом, заједно са Неофитом, калуђером из манастира Никоља на Овчару. Кажу да му је често у госте долазио побратим хајдук Вељко, са којим је ноћу „вијао Турке по махалама”.
У манастирској цркви сачувани су делови живописа, чије су поправке вршили бугарски и македонски мајстори. Међу фигурама се истичу чланови властелинске породице, могућих ктитора, јер се процењује да је овај живопис настао око 1400. године.
Није заборављен ни Јоша са почетка приче. У припрати, живопис указује на пустињака-светитеља, што нас враћа на народну тврдњу, да је оно што се прича, заиста и било.
- Извор
- politika.co.yu
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »

















