Домаћа полиција

Посланици предлажу да се грађанима повери важна одлука – ко може да постане „домаћи“ полицајац. У нацрту Закона о полицији, који се сада широко разматра, важан критеријум у оцени рада органа реда биће мишљење грађана. Обичним људима извештаји нису занимљиви, њих више интересује да на улицама буде ред. Ако у округу не може да се прође од хулигана, у суседним кућама цвета диловање наркотика, никакав извештај неће убедити становнике да њихова милиција добро ради. Присталице замисли да се локални полицијски начелници именују по избору грађана наводе као пример америчко искуство са њиховим шерифовима, пише Росијска газета. У нашем случају постоје два предлога: да се бирају теренски милиционери или шефови општинских органа полиције.
Рецимо, начелници одељења. Варијанта теренских милиционера може се назвати компромисном. На свом терену такав инспектор одговара за све, и било би логично да избор стражара реда најбилжег народу препусти бирачима. Овај предлог има и противнике. Изражавају се сумње неће ли то нарушити строгу хијерархију сарадника милиције. Реформа, нови закон биће оправдани само у случају да се побољша квалитет рада сарадника МУП-а.
Одлука председника о преименовању милиције у полицију – између осталог и формални је основ за спровођење тоталне атестације свих сарадника који желе да служе у полицији.

Генерални директор института за примењену политику Олга Криштановска сматра да су избори теренских полицајаца од стране становништва пре свега испит професионалне адекватности. Док полиција не стекне углед, док људи не осете да се нешто заиста мења, да је то одговорна дужност, да не испадне тако да се на изборним дужностима нађу људи који једноставно нису адекватни за посао. Разуме се, атестација је неопходна, како реформа не би била формалност. Спровођење додатних процедура оцене омогућиће да се побољша кадровски састав органа полиције квалитетно. И тада ће грађани моћи то да осете у реалном животу. Био је то коментар генералног директора института за примењену политику Олге Криштановске.