Набуко губи последње шансе

Акционари Набука сопственим рукама забили су ексер у поклопац свог пројекта. Донета је одлука да се гасовод не гради до Ирана. Ипак експерти су уверени да без иранског гаса, цевовод просто неће имати чиме да се напуни. Када се у бизнис умеша политика, ништа добро не може да се очекује.

У тежи да изолује Иран, Запад је решио да одустане од његовог гаса, који је раније планирао да искористи у Набуку. Учесници пројекта су изјавили да имају довољно ресурса из Туркменије, Ирака и Азарбејџана. Међутим са њима ни један конкретни договор још није потписан. И постоје велике сумње вреди ли Набуку да озбиљно рачуна на гас из тих извора, каже председник Савеза нафтних и гасних индустријалаца Русије Генадиј Шмаљ. За попуњавање Набука Азарбејџан нема реалног гаса. Он мора да испоручује гас у Турску, у Грузију, уз то да остави за сопствену потрошњу. Туркменија, као што знате, изградила је гасовод у Кину и планира да увећа обиме испорука.

Тачније, ако се говори озбиљно, ресурсне базе за гасовод Набуко данас нема. Без иранског гаса они једноставно не могу. Узимајући у обзир односе са Ираном овај пројекат има врло мало шанси за рализацију. Пројекат Набуко првобитно је био диктиран строго политичким разлозима. Замишљен за испоруке гаса у Европу из Каспијског региона и са Блиског Истока, заобилазећи Русију, цевовод је требало да лиши атрактивности руски пројекат Јужни ток. У пракси је све испало другачије. Све више држава се укључује у Јужни ток, чија иградња ће започети на јесен. Овде је све јасно и транспарентно: постоји гас, постоје потрошачи, постоје инвеститори. А са Набуком није све просто. На последњем саветовању акционара, када је било одлучено да се одустане од Ирана, међу могућим испоручиоцима наведена је Турска. И то без обзира на то што сопствени турски гас не покрива ни мали део унутрашње потрошње. Турска купује гас са стране, између осталог у Ирану. Где ће она наћи ресурсе да га шаље за извоз, није јасно. На памет пада исти тај Иран, који је на пролеће ове године одлучио да гради свој сопствени гасовод од обале Персијског залива до турске границе. Да ли ће се Анкара одлучити да препродаје ирански гас, представљајући га као сопствени? Између осталог, експерти сматрају да питање треба поставити другачије: има ли смисла у сличним лукавостима, када ће потребе Европе за плавим горивом мирно покрити Јужни ток?