Уралско индустријално бијенале: реалне фабрике и виртуелни пројекти

Уметност и индустрија: тачке додира и размимоилажења. Ево шта престоји да свхате учесници и публика Првог Уралског индустријалног бијенала (бијенале - културна манифестација која се одржава сваке друге године) савремене уметности, који се отвара у Јекатеринбургу. Предузећа и фабрике овог највећег индустријског центра уралског региона биле су платформе форума у којем учествује преко 70 уемтника из 23 земље.
 

Али смисао Украјинског индустријског бијенала није само у томе да се дела савремених уметника уклопе у индустријску архитектуру и интеријере. Организатори постављају за циљ и осмишљавање актуелног односа стваралачке елите и људи запослених у индустрији, на пример обичних радника. Није случајно што се главни пројекат на бијеналу назива Ударници мобилних ликова. Немачки координатор форума Давид Риф уверен је да реч ударник, настала у рано совјетско доба, треба да постане интеранционална, као спутњик или перестројка. А овај појам је рођен да означи напредног радника, који блиставо влада професијом и ради са ентузијазмом, између осталог у индустријској престоници Урала.
 

Давид Риф тврди да је пројекат у многоме везан за она тип рада који је формиран у Јекатеринбургу 30-их година. По мишљењу немачког координатора, то је најзанимљивије време у својетској историји, када су се суперпродиктивним радом на потпуно празним местима, практично у шуми и на њиви, стварале гигантске фабике, дешавала се интензивна индустријска модернизација земље. Данас, каже Давид Риф, Русија пролази сличну трансформацију и ми желимо да упоредимо та времена. У наше време, каже немачки стручњак, постоји ново место за експлоатацију радне снаге, такорећи нових ударника, то је место слободног стваралаштва и слободног времена. Даје се могућност сваком да буде уметник. Наравно, то изгледа као неплаћени рад, који се држи на ентузијазму.
 

Таква је у општим цртама филозовија основног пројекта бијенала, постављеног у згради бивше типографије - споменику совјетског конструктивизма, изграђеног 1930. године. Аутор је био архитекта Георгиј Голубев. У изложбу су између осталог укључени колажи сачувани у производним просторијама, који су много година раније правили од полиграфске продукције радници, примећује руски координатор бијенала Јекатерина Дегот.
 

Ова прича за нас је важна, желимо да покажемо шта се може рећи о уметности са територије савремене Русије. Изложба се гради као прича. Трудимо се да изградимо извесну поступност, да дајемо објашњења како су дела повезана између себе, зашто су се овде нашла.
 

На Уралском индустријалном бијеналу, како и треба, много је направљено и представљено помоћу средстава електронских комуникација, виртуелно. Чак известан протест који је често својствен актуелној уметности, изражава се виртуелно. На пример, Мексиканац Густаво Артигас одржава интернет-акцију Гласај за рушење. Изабравши међу новим грађевинама Јекатеринбурга који се бурно развија шест по њему најгорих, он је приредио некакво рејтинг гласање грађана. Наравно, то не значи да ће најгора зграда стварно бити срушена, мексички уметник само ће јавно моделовати рушење ругобе уз помоћ видео-технологија. А власти Јекатеринбурга ће имати повод да се замисле о изградњи која не крши историјски изглед града.
 

Министарство културе РФ издвојило је за одржавање Уралског индустријалног бијенала три и по милиона долара. Његове пројекте ће видети најмање сто хиљада гледалаца. А после окончања изложбе неки објекти ће остати на својим местима и тако се задуго уселити у фабричке кругове.